Koncern Folksvagen iz Nemačke traži čak milijardu evra odštete od bivšeg generalnog direktora Martina Vinterkorna, u čijem se mandatu dešavala „prevara veka“ sa izduvnim gasovima kod dizel-motora.
U pitanju je najveća suma koja je ikada zatražena od jednog šefa upravnog odbora u Nemačkoj. Kako saznaju istraživački novinari Zidojče cajtunga i javnih servisa NDR i WDR, koncern iz Volfsburga temelji zahtev na tome što je navodno tih milijardu evra mogao da uštedi da je Martin Vinterkorn delao odmah čim je saznao za manipulacije.
Vinterkorn (73) je prema viđenju Folksvagena trebalo da dela 27. jula 2015. godine kada je na jednom sastanku saznao detalje od kriminalnom softveru ugrađivanom u vozila sa dizel-motorom.
Taj softver je prepoznavao kada je automobil na testiranju ili tehničkom pregledu, a kada u klasičnoj vožnji na drumu. Prečišćavanje izduvnih gasova je radilo samo u „laboratorijskim uslovima“, dok su na ulici automobili emitovali štetne gasove višestruko iznad dozvoljenih vrednosti.
Folksvagen smatra i da je Vinterkorn propustio da „smesta istinito i potpuno“ odgovori na pitanja američkih kontrolnih instanci što je kasnije značilo veće kazne za VW u Sjedinjenim Državama. Tamošnji kontrolori su obznanili skandal 18. septembra 2015. godine.
Hoće li platiti osiguranje?
Čuveni menadžer, premda uživa ogromno bogatstvo, nije baš milijarder i toliku odštetu ne bi mogao da plati iz svog džepa. No ljudi njegovog ranga, čija je svaka odluka teška milione ili milijarde, imaju zaključena posebna osiguranja za služaj ovakvih tužbi.
Kako saznaje Zidojče cajtung, takvo osiguranje Vinterkorn je imao u Cirihu, ali ono pokriva najviše petsto miliona evra. Predviđeno je za slučaj „nesavesne povrede obaveza“ koje VW prebacuje bivšem šefu.
Začkoljica je u tome što osiguranja ne pokrivaju ništa ukoliko se, umesto nesavesnosti, dokaže namerna prevara. Sredinom septembra pred Zemaljskim sudom u Braunšvajgu protiv Vinterkorna počinje proces baš zbog prevare.
Nadzorni odbor Folksvagena traži pare od još četvorice menadžera koji su vodili Audi i Porše, marke koje pripadaju koncernu iz Volfsburga. Njihovi advokati sada ćute, ali su do sada svi negirali upletenost u skandal.
Čak i ako bi Folksvagen dobio za pravo, i menadžeri morali da plaćaju i iz privatne svojine, ne treba da strahuju da će ostati sa minimalcem u džepu. To pokazuju raniji slučajevi sa menadžerima Simensa, Dojče banke i drugih koncerna koji su zadržavali veliki deo imetka.
Recimo, kada je Rolf Brojer, bivši šef Dojče banke, u jednom intervjuu ocrnio klijenta i medijskog magnata Lea Kirša, banka je morala da plati skoro milijardu evra odštete. Brojer je tome priložio svega 3,2 miliona evra, a to jedva da je bila trećina njegovog imetka.
Penzija od 3.100 evra, ali dnevno
Bivšem šefu VW Vinterkornu takođe ne ide loše u penziji. Dok je radio, prihodovao je 17 miliona evra godišnje, što je bio rekord među nemačkim menadžerima. Penzija koju mu isplaćuje firma iznosi 3.100 evra – dnevno.
Vinterkorn godinama ponavlja da nije imao pojma šta se dešava u firmi, to jest da dizelaši emituju 35 puta više azotnih oksida nego što je dozvoljeno. Pred anketnim odborom nemačkog parlamenta rekao je da ne zna zašto ga njegovi ljudi o tome nisu obavestili. Više bivših kolega drukčije se seća dešavanja – tužilaštvu u Braunšvajgu rekli su da je Vinterkorn sve znao u julu 2015.
Koliko se do danas zna, koncern je manipulisao vrednostima izduvnih gasova u oko jedanaest miliona dizel-vozila između 2008. i 2015. godine. Do danas je VW platio 32 milijarde evra kazni i odšteta.
IZVOR: RTS I FOTO: EPA
