Druženje, raznovrsne društvene aktivnosti su korisne za mentalno zdravlje. A mogu li biti i štetne, pitanje je na koje odgovaraju stručnjaci.
Zanimljive rezultate pokazuje istraživanje rađeno u 13 evropskih zemaja u kome su učestvovali ljudi koji se bave volontiranjem, učešćem u verskim, političkim i sportskim organizacijama. Cilj je bio da se vidi kako to utiče na njihovo mentalno zdravlje.
Rezultati pokazuju da ljudi koji su bili socijalno izolovani, koji su imali jednu ili dve osobe sa kojima su se družili, angažman u društvenm aktivnostima poboljšao im je kvaliet života, smanjio depresiju. Ovaj podatak je ohrabrujući jer više od 70% ispitanika ima samo jednog ili dva prijatelja sa kojima se druži i izražene simptome depresije. Ove socijalne aktivnosti su im dobro došle.
Zna se da socijalna izolacija izaziva znatan broj zdravstvenih problema, pored ostalog, demenciju, bolesti srca, moždani udar, prevremenu smrt.
Ali, pokazalo se i da druženje u prevelikoj meri nije baš dobro.
Ljudi koji su imali intenzivne kontakte sa sedam i više ljudi takođe su imali simptome depresije.
U proseku ljudi imaju do pet bliskih prijatelja a oni koji imaju više zapravo su rekli da su to slabija prijateljstva. Previše društvenih aktivnosti i previše socijalnih kontakata može izazvati i stres, emocionalnu iscrpljenost, umor.
U zaključcima istraživanja se konstatuje da je porodica važan deo našeg društvenog sveta. Ukoliko imamo više socijalnih kontakata imamo i manje vremena za porodicu.
Dakle, treba živeti umereno, pametno rasporediti vreme i biti srećan i zadovoljan.
IZVOR: DOMINO I FOTO: PIXABAY
