Dr Ivan Aksentijević je uspešan onkolog u Vašingtonu, i osnivač i predsednik humanitarne organizacije Serbian American Medical Association (SAMA), registrovane u Merilendu, u Sjedinjenim Američkim Državama. Organizacija SAMA okuplja humane ljude u Americi koji žele da pomognu slanjem medicinske opreme i poboljšanjem zdravstvene usluge, posebno u malim medicinckim centrima širom Srbije gde je ta pomoć najneophodnija. Rad članova SAMA organizacije je kompletno volonterski, i protok sakupljenih sredstava se može pratiti na njihovoj veb stranici. Velika želja ove organizacije je da proširi svoje članstvo i posebno da okupi što više lekara našeg porekla koji rade u Americi, koji bi kao stručni timovi mogli da pomognu našem narodu u Americi, u Srbiji i na Balkanu.
Šta Vas je motivisalo da napravite ovu humanitarnu organizaciju?
Sve je počelo sa raspadom SFRJ, u tom haosu kada je Srbija bila na kolenima i zdravstveni sistem je bio u potpunom kolapsu, ja, kao i mnogo ljudi smo pojedinačno pokušali da pomognemo, ali to je sve bilo dosta neefikasno i od sveg tog našeg truda malo šta je stizalo do onih kojima je to bilo najpotrebnije. Iz tih razloga, nas nekoliko iz okoline Vašingtona smo 2009. godine formirali humanitarnu organizaciju kako bismo bili u mogućnosti da što efikasnije pomognemo, ali i da kontrolišemo projekte od početka do kraja. Osnivači i prvi članovi ove organizacije smo bili ja, Zoran Mladenović, Zlata Jovanović, Danka Milojković, dr Ivona Aksentijević, dr Danica Novacić i Dr. Nada Roche. Princip našeg rada je da biramo projekte shodno našim mogućnostima, i bez davanja novca krajnjem korisniku. Pomažemo u materijalu, aparatima, izgradnji, i svemu što smatramo da ima pravi impakt i da je od vitalnog značaja za naše ljude na Balkanu. Naš prvi projekat je bio renoviranje i opremanje muškog odeljenja Psihijatrijske bolnice ”Laza Lazarević” u Beogradu, 2013. godine. Od tada nismo stali, i realizovali smo brojne projekte u više od 35 mesta u Srbiji, na Kosovu i Bosni Hercegovini, u vrednosti od preko 430.000 dolara.
Koja je bila inicijalna ideja za osnivanja Vaše organizacije?
Poslednjih godina, kroz razne kapitalne investicije, zdravstvena situacija u Srbiji se prilično poboljšala. Izgradile su se nove bolnice, nabavljeni su savremeni aparati kao gama-nož, PET skeneri, itd. Na žalost, iako Srbija izdvaja ogromna sredstva za zdravstvo, kvalitet zdravstvene usluge na primarnom nivou po mnogim kriterijumima još daleko zaostaje za zemaljama zapadne Evrope. Na primer, veliki broj domova zdravlja i pogotovo ambulanti u Srbiji nemaju najosnovnije instrumente za krvne analize, EKG aparate, defibrilatore, ultrazvuk, aparate za sterilizaciju. Da bi se pregledali i lečili, pacijenti moraju da putuju do većih gradskih bolnica i takva situacija utiče na kvalitet nege, povećanje broja teško obolelih pacijenata, pa na žalost i uvećanje stope smrtnosti. Mi smo uvideli da iako država kupuje aparate vredne milione dolara, nedostatak najobičnije opreme u manjim ambulantama ima ogromne posledice na zdravstvenu uslugu u Srbiji. Tu je prilika za naš rad. Za nas nema malih donacija, vidimo da svaka donacija jeste bitna i dobrodošla jer može da promeni život mnogim ljudima, priča dr Ivan Aksentijević.
Kome ste sve pomogli svih ovih godina?
Naša želja je da pomognemo našim ljudima, našim prijateljima, našim rođacima i porodicama koji tamo žive. Angažujemo se svuda gde je pomoć neophodna, i to je za nas obaveza, privilegija i zadovoljstvo. Na primer, u Malom Iđošu u Vojvodini, gde ginekološka služba brine o zdravlju više od 8.000 žena, donirali smo kolposkop i mikroskop za citološke preglede, koji su neophodni za rano otkrivanju malignih bolesti. Učestalost raka grlića materice u Srbiji je među najvećim u Evropi i mi se nadamo da će naša donacija doprineti otkrivanju raka grlića materice u ranim stadijumima, kada je ta bolest još izlečiva. U Republici Srpskoj, u bolnici u Prijedoru i Bijeljini, na odeljenje za trudnice i porodilje zamenili smo preko 80 dušeka koji su bili stari više od 40 godina! Da li možete da zamislite šta to znači za udobnost i kvalitet bolničke nege tih žena! Pre nekoliko nedelja, SAMA je donirala četiri EKG-a za seoske ambulante koje pripadaju Smederevskoj Palanci. Ove ambulante opsluže preko 15.000 ljudi, i u svaku od ovih ordinaciji dolazi na pregled između 30 i 50 pacijenata dnevno. Za ljude koji imaju srčane tegobe, aritmiju ili koronarnu bolest, EKG aparat je od vitalnog značaja jer pomaže u preventivi, dijagnozi, lečenju, i praćenju bolesti. Kada se zna da su kardiovaskularne bolesti največi uzrok smrti u Srbiji, jasno je da ovi aparati uveliko podižu kvalitet nege i života tim ljudima, ističe dr Ivan Aksentijević.
Kako funkcioniše organizacija SAMA i kako stiže pomoć?
Putem humanitarnih akcija i projekata, sakupljamo donacije od svih ljudi širom Severne Amerike. Registrovani smo kao neprofitabilna organizacija u Merilendu, ali uspešno delujemo i u Čikagu, pre svega zahvaljujući podršci Branka Palikuće, Antonija Keljevića i Duke Petrovića. Takođe smo aktivni u Torontu u Kanadi, gde nam je glavna podrška Aleksandra Savić. Recimo, pre mesec dana u Torontu, članovi i prijatelji SAMA-e su imali uspešnu šetnju, da bi prikupili novac za kupovinu 60 novih dušeka za bolnicu u Pirotu. Ljudi vole da pomognu kada znaju da je ceo proces čist, i kada mogu da vide gde svaki dolar i cent odlazi. Celokupan naš rad i aktivnosti su prikazani na našoj veb stranici, gde svako može da prati koliko i gde je novac uložen. Ako epidemiološki uslovi dozvole, verovatno ćemo se tokom novembra okupiti u Čikagu, kod našeg člana Branka Palikuće, gde ćemo pokrenuti još jednu veliku akciju, najavio nam je dr Ivan Aksentijević.
Ko su ljudi koji pomažu organizaciji SAMA, i kakvi su vam dalji planovi?
Može da nam se pridruži ko god želi, bez obzira na profesiju. Velika nam je želja da pokušamo da okupimo naše brojne lekare i medicinsko osoblje u Severnoj Americi. Postoje i neka lokalna lekarskih udruženja, recimo u Čikagu, Hjustonu, ili Njujorku, ali su za sada sve te lekarske grupe nedovoljno povezane. Voleli bismo da putem naše organizacije napravimo konekcije i kontakte, i da imamo godišnje mitinge u SAD. Takva organizacija bi mogla da se angažuje da dovede na usavršavanje naše mlade kolege iz Srbije i Republike Srpske. Da pomognemo našim lekarima koji dolaze na rad u SAD ili Kanadu. I naravno, da tako celokupnoj našoj srpskoj zajednici podignemo rejting. Želja nam je da okupimo timove lekara, koji bi radili volonterski na Kosovu ili gde god ima potrebe. Znamo da postoji interes i želja za volonterskim radom kod naših lekara, ali nam je potrebna organizacija koja može to i da sprovede. Eto, to nam je želja, da pokrenemo takvu vrstu akcija u narednom periodu, kaže dr Ivan Aksentijević.
SAMA je do sada uradila dosta za naš narod na Balkanu, po čemu je ova organizacija prepoznatljiva, po čemu se razlikuje o drugih?
Svi mi uključeni u akcije radimo potpuno volonterski. Kao što to uvek ističemo, sve je potpuno transparentno na našoj web stranici. SAMA organizacuja nema kontakte sa političkim grupama, ili vladom. Lično izaberemo projekte, u zavisnosti od naših mogućnosti i njihovog potencijalnog impakta. Prihvatamo projekte gde zadržavamo potpunu kontrolu od početka do kraja, i to sve bez davanja gotovine i sa minimalnim gubicima u sredstvima. Recimo važno je znati, da su nam režijski troškovi jako mali (manji od 3%), i da za svaki dolar koji je doniran SAMA-i, 97 centi ulazi direktno u projekat – to je nešto čime vrlo mali broj humanitarnih organizacija može da se pohvali. U akcije se uključuju svi koji mogu, većina je Srba, ali smo imali kao donatore i Amerikance i druge ljude sa Balkana. Mi smo mala organizacija i funkcionišemo sa malim brojem volontera u Americi, kao što su Zoran Mladenović, Milena Aksentijevich, Jelena Buđevac, i nekoliko volontera u Srbiji kao što su Verica Senišić, dr Miloš Joković i Tina Pantelić koji nam pomažu na terenu. Ali smo za sada dobro organizovani, i tako funkcionišemo od početka.
Koliko dugo ste u Americi, i sta vas vezuje za Srbiju?
Moja supruga Ivona i ja živimo u Americi od 1989. godine. Ja sam onkolog-hematolog i imam svoju privatnu praksu. Ona je takođe lekar i bavi se genetikom. Živimo i radimo u predgrađu Vašingtona sa svojih pet ćerki, a sada već imamo i dva unuka. Ja sam rođen u SAD, odrastao sam u Belgiji, a živeo sam sedam godina u Srbiji gde sam stekao diplomu lekara na Medicinskom Fakultetu u Beogradu. Mene za Srbiju pre svega vezuje to što mi je otac rođen u Srbiji, i to što sam proveo mnogo lepih godina svog života u toj zemlji. Slobodno mogu da kažem da sam se zaljubio u naš narod, zbog oca, zbog prijatelja, zbog istorije, zbog duha. Uvek ističem da sam Srbin i time se jako ponosim.
Organizacija SAMA i dr Ivan Aksentijević imaju svu našu podršku, želimo im mnogo uspeha na humanitarnom putu, da dođu do svakog mesta i svakog čoveka, gde god je pomoć neophodna. Njihova humanost ne poznaje granice, i svaka njihova donacija za mnoge ljude znači bolji život.
PIŠE: SNEŽANA LAZIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
