Amerikanac Michael Smith iz Severne Karoline zaradio je više od $10 miliona zahvaljujući zapanjujućoj prevari koju su otkrile federalne vlasti. Koristio je veštačku inteligenciju za masovno stvaranje i distribuiranje lažnih pesama.
Prema optužnici, Smith je proizvodio stotine hiljada numera u različitim žanrovima, od popa i roka do elektronske muzike, koje su zvučale dovoljno uverljivo da bi laici i algoritmi striming servisa lako mogli da pomisle da su autentične.
Pesme su bile plasirane pod imenima izmišljenih izvođača ili čak stvarnih muzičara, čime je dodatno pojačana iluzija njihove legitimnosti.
Ključ prevare bila je upotreba automatizovanih botova koji su „preslušavali“ ove pesme milijardama puta. Botski sistemi su imitirali ljudsko ponašanje: puštali su pesme, preskakali ih, kreirali plejliste, kako bi platforme poverovale da je reč o stvarnom angažovanju korisnika.
Ovakvom manipulacijom, Smith je, navodno, zaradio više od $10 miliona kroz tantijeme i autorska prava, dok su neki pravi muzičari ostajali uskraćeni za prihod koji im je realno pripadao.
Federalne vlasti su optužile Smita za internet prevaru, zaveru i pranje novca, pri čemu svaka od ovih tačaka nosi potencijalnu kaznu do 20 godina zatvora.
Prema tužilaštvu, ovo je jedan od prvih velikih slučajeva u SAD koji direktno povezuje krivično gonjenje sa zloupotrebom AI alata u muzičkoj industriji.
O slučaju su izveštavali brojni strani mediji: Rolling Stone je objavio priču o optužnici protiv Michaela Smitha i opisao na koji način je koristio veštačku inteligenciju i botove da stvori stotine hiljada lažnih pesama i manipuliše brojevima slušanosti na striming platformama. Časopis Forbs je posebno istakao finansijsku stranu prevare, navodeći da je Smit, navodno, nezakonito zaradio više od 10 miliona dolara u tantijemama, dok je magazin Infosecurity izvestio o optužbama fokusirajući se na tehnološki aspekt prevare – kako je AI korišćena za generisanje lažnog sadržaja i botova za lažnu aktivnost na servisima i upozorio na implikacije takvih manipulacija za digitalne servise.
Lokalni američki mediji, poput WBTV, izveštavali su o hapšenju Smita u Severnoj Karolini i reakcijama zajednice.
Ovaj slučaj se već smatra presedanom i signalom da će sudovi i zakonodavci ubuduće mnogo strože gledati na zloupotrebu veštačke inteligencije u kreativnim industrijama, posebno kada ona direktno ugrožava prihode i reputaciju pravih umetnika.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: PRINTSCREEN/PEXELS
