U Sjedinjenim Američkim Državama se 8. novembra održavaju izbori za Kongres, poznati kao izbori na sredini mandata čiji ishod će imati veliki uticaj na preostale dve godine mandata predsednika Joe Biden-a, pa i šire.
Tradicionalno ovi izbori se održavaju prvog utorka u novembru.
Kakvi su to izbori i ko se bira?
Reč je o izborima za Kongres koji čine Predstavnički dom i Senat.
Izbori se održavaju na svake dve godine, a kada padnu usred predsednikovog četvorogorišnjeg mandata, nazivaju se na sredini mandata.
POVEZANE VESTI
Kongres je najviše zakonodavno telo u SAD. Predstavnički dom odlučuje o kojim zakonima se glasa, dok Senat može da ih blokira ili odobri, potvrdi imenovanja koja predloži predsednik, i što je vrlo retko, vodi čak i istragu protiv njega.
Biraju se sva mesta za Predstavnički dom, kao i za trećinu Senata. Kada su u pitanju mesta u Senatu, svakoj državi su dodeljena 2 mesta (ukupno 100) na kojima senatori ostaju 6 godina. Sve države su podeljene u 3 klase – svaka sadrži po 33 senatora.
Istovremeno neke države održavaju i izbore za svoje guvernere i lokalne zvaničnike, piše BBC.
Ko bi mogao da pobedi?
Demokratska stranka je poslednje dve godine držala većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu. To je u velikoj meri pomagalo Biden-u da usvaja zakone koje je želeo.
Ali demokrate imaju tesnu većinu nad republikancima, što ove izbore čini neizvesnim.
Ankete javnog mnjenja ukazuju na to da bi republikanci mogli da preuzmu Predstavnički dom, a da bi demokrate mogle da zadrže Senat.
Od 435 mesta u Predstavničkom domu, obe stranke uglavnom su sigurne, dok bi bitka mogla da se vodi za 30 mandata. Ključne će biti Pensilvanija, Kalifornija, Ohajo i Severna Karolina.
Kada je reč o Senatu, deluje da bi četiri od 35 mandata mogla da pripadnu i republikancima i demokratama. Ključna bitka vodiće se u Nevadi, Arizoni, Džordžiji i Pensilvaniji.
Koja su najvažnije teme?
Na početku 2022. delovalo je da će najvažnija pitanja biti imigracija, kriminal i troškovi života na čemu bi konzervativni republikanci mogli da profitiraju. To se promenilo u junu kada je Vrhovni sud preinačio zakon o zaštiti prava na abortus što je dalo podstrek demokratama koje podržavaju pravo žena da odluče i tu su temu stavili u centar svoje kampanje.
Ali, kako neposredan efekat te odluke bledi, republikanci nastoje da vrate fokus na inflaciju, imigraciju i nasilje i kriminal.
Kakav efekat će imati rezultati?
Izbori sredine mandata često služe i kao ocena rada predsednika, a partija koja drži Belu kuću obično gubi poslanička mesta.
To je velika briga za Biden-a, čija je popularnost u avgustu pala ispod 50 odsto.
Ako demokrate zadrže pozicije, Biden će nastaviti politiku borbe protiv klimatskih promena, proširivanja vladinih programa zdravstvene zaštite, zaštite prava na abortus i pojačanu kontrolu oružja.
Ako republikanci budu preuzeli kontrolu nad bilo kojim domom, moći će da blokiraju njegovu agendu.
Mogli bi i da kontrolišu istražne komitete, pa tako i da obustave istragu o napadima pristalica bivšeg predsednika Donald Trump-a na Kapitol 6. januara 2021. godine.
Takođe bi mogli da pokrenu nove istrage o njima interesantnim temama – kao što su kineska poslovanja sina Joe Biden-a ili iznenadno povlačenje američkih snaga iz Avganistana.
Jačanje republikanaca otežalo bi Biden-u nova imenovanja među kojima i sudije Vrhovnog suda.
Osim toga, republikanci bi u slučaju pobede mogli da poremete Biden-ovu spoljnu politiku, a naročito kada je reč o ogromnoj vojnoj pomoći Ukrajini.
Kako će ovo glasanje uticati na predsedničke izbore 2024. godine?
Izbori na sredini mandata signaliziraju ko bi mogao da bude u trci za republikanskog kandidata 2024. godine.
Ako kandidati koje podržava Trump prođu loše, malo je verovatno da će dobiti podršku Republikanske partije za nov predsednički mandat.
Republikanski guverneri na Floridi i u Teksasu Fon DeSantis i Greg Abot nadaju se da će im reizbor omogućiti kandidaturu za Belu kuću.
Sa druge strane, ako demokrate zadrže vlast u Mičigenu, Viskonsinu i Pensilvaniji, dobili bi veće samopouzdanje u kampanji za reizbor predsednika Joe Biden-a 2024. godine.
IZVOR: TELEGRAF FOTO: TELEGRAF
