U maju 2000. godine francuski list objavio je članak u kome se navodi kako „albanska mafija uništava Evropu“.
Le Parisien je govorio o zvaničnom dokumentu Interpola koji opisuje „savršeno organizovanu“ kriminalnu mrežu koja potiče iz Albanije, čiji se „pipci“ šire na zapad.
Droga, prostitucija, trgovina oružjem i ilegalna imigracija bili su stubovi ove mafije, koja je imala jake veze sa italijanskom i turskom mafijom.
U izveštaju Interpola se navodi da su 40 odsto dilera heroina uhapšenih u Austriji prethodne godine bili Albanci, a Le Parisien je podsetio svoje čitaoce da su nedavno mreže prostitucije u gradovima Nici, Tuluzu, Strazburu, Mecu i Nansiju vodili Albanci.
Mesec dana nakon novinskog izveštaja, u Francuskoj je objavljena knjiga pod nazivom Albanska mafija – pretnja za Evropu. Bio je to uznemirujući prikaz zločinačkog poduhvata koji „čak izaziva veliko poštovanje među moćnim mafijaškim porodicama na Siciliji“.
Dok 1990-te nisu bile dobre za sicilijansku mafiju, koju su italijanske vlasti žestoko proganjale nakon atentata na dvoje visokih sudija 1992. godine, to je bilo isplativo vreme za albanske kriminalce zbog rata na Kosovu. Član američkog diplomatskog kora na Kosovu rekao je autorima knjige da je Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) u zamenu za novac i krijumčarenje mafiji dala „politički legitimitet“.
Albanci se okrenuli ka Zapadu, jer ih je Berlin odbijao
To je pomoglo albanskoj mafiji da proširi svoju sferu delovanja tako da je do 2000. godine kontrolisala više od 70 odsto tržišta heroina u Austriji, Nemačkoj i skandinavskim zemljama, dovela hiljade prostitutki širom Evrope i organizovala veoma unosne provale, koje su često vršili bivši policajci ili veterani OVK. „U Francuskoj je problem još uvek u povoju, ali je njegov razvoj neizbežan“, upozoravaju autori.
Problem je zaista sazreo u dve decenije koje su usledile, a ubrzao se 2010. godine kada je Savet Evropske unije odobrio bezvizni režim za albanske građane, godinu dana nakon što je zemlja podnela zahtev za pridruživanje bloku.
Albanci su ubrzo krenuli na zapad, prvo u Nemačku, a zatim, kada je Berlin počeo masovno da odbija njihove zahteve, u Francusku. U Francuskoj je 2017. bilo 7.630 zahteva za azil – što je povećanje od 66 odsto u odnosu na 2016. – što je navelo tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Žerara Koloma da poseti Tiranu u decembru te godine u pokušaju da ubedi albansku vladu da pojača kontrolu nad ljudima koji napuštaju zemlju.
Njegov diplomatski pohod je bio uzaludan. U 2018. broj zahteva za azil porastao je na 8.261, od kojih je samo 6,5 odsto bilo uspešno (u Velikoj Britaniji 55 odsto albanskih zahteva je uspešno). Francuska vlada je do sada shvatila ko stoji iza egzodusa, a izveštaj koji je objavilo Ministarstvo pravde u jesen 2018. naglašava ulogu koju je odigrala mafija.
Glavne delatnosti mafije bile su provale, droga i krijumčarenje migranata. Izveštaj je naveo nekoliko primera. Pet Albanaca između novembra 2017. i oktobra 2018. izvršilo je 98 provala u 11 regiona Francuske, zaplenivši 423.000 evra.
U međuvremenu, njegova trgovina drogom bila je bazirana iz gradova u istočnoj Francuskoj. Posao je cvetao, a policija u Francuskoj je uporno radila na razbijanju dobro organizovanih mreža heroina i kokaina koje su vodili Albanci.
U međuvremenu, francusko ministarstvo pravde opisalo je ilegalnu imigraciju kao rastuću granu albanske mafije. Francuzi su 2018. razbili 18 albanskih krijumčarskih mreža i uhapsili 83, ali je uprkos njihovim naporima mafija nastavila da krijumčari ljude iz Azije i Bliskog istoka u Evropu, „posebno u Veliku Britaniju“.
Većina krijumčarenja u to vreme bila je u kamionima, ali kako su britanske i francuske vlasti pooštrile obezbeđenje u lukama Lamanša, Albanci su počeli da traže alternative. Zašto ne čamci sa udaljenih delova obale?
Čamci su počeli da prelaze kanal
Prvi prelazi su napravljeni u jesen 2018. godine; u početku samo nekoliko stotina, ali kada je mafija shvatila koliko je to lako i koliko su britanske vlasti bile blagonaklone prema onima koji su izašli na obalu – velikim delom zbog Zakona o modernom ropstvu Tereze Mej iz 2015. – flotila čamaca je počela da prelazi kanal.
Ovu poentu je prošle nedelje izneo Dan O’Mahoni, komandant za pretnje tajnog kanala, Selekcionom komitetu za unutrašnje poslove: „Porast je bio eksponencijalan i mislimo da je to uglavnom zbog činjenice da su albanske kriminalne bande stekle uporište na severu Francuske“, objasnio je on.
U 2019. čamcima je naišlo 1.843 migranta, 2020. 8.466, a ove godine je do kraja oktobra prešlo 39.430 migranata. Među tim brojem je 12.000 Albanaca, od kojih su 10.000 slobodni muškarci, većina između 18 i 35 godina. Neki možda nameravaju da traže legitiman posao, ali mnogi su u Britaniji da rade za mafiju.
Oni su uspostavili naprednu poslovnu imperiju u kontinentalnoj Evropi, a sada žele da urade isto u Britaniji. Oni su već na dobrom putu. Kako je Sun izvestio 2019. godine, Albanci su postigli „skoro potpuno preuzimanje britanske kokainske industrije vredne 5 milijardi funti“.
U novinskoj kolumni ove nedelje poslanik Dejvid Dejvis rekao je da je u poslednje dve godine policija u njegovoj izbornoj jedinici Hambersajd „izvela šest operacija usmerenih na grupe povezane sa Albancima osumnjičenim za krivična dela od droge do prevare“. Dejvis veruje da se kriza mora rešavati na njenom izvoru, u Albaniji.
Trebalo bi, a ako njihova vlada odbije da sarađuje, EU bi trebalo da preispita albansku kandidaturu, jer je Le Parisien 2000. godine bio u pravu: albanska mafija kvari Evropu. Možda već jeste.
