Inflacija je najveći unutrašnji problem u Sjedinjenim Državama, prema priznanju samog predsednika Bidena i ocenama 70 odsto anketiranih Amerikanaca. Dok na Wall Streat-u vlada strah od recesije, obični građani strahuju od odlaska u samoposlugu ili na benzinsku pumpu.
Strah od recesije je porastao pošto je američka Centralna banka podigla osnovnu kamatnu stopu za 0,75 procenata – što je najveće povećanje u skoro tri decenije.
“Visoka inflacija donosi značajne teškoće, posebno onima kojima je najteže da plate visoke troškove osnovnih stvari kao što su hrana, smeštaj i prevoz”, poručio je predsednik Federalnih rezervi Gerom Pauel.
Cene hrane su porasle za skoro 12%, benzin je skoro dva puta skuplji, a cene avio karata su porasle skoro 40% u odnosu na isti period prošle godine.
“Verovatno plaćam dobrih 50 do 75 dolara nedeljno više za osnovne namirnice”, kažu neki od potrošača.
Pošto veliki deo kućnog budžeta sada odlazi na neophodne stavke kao što je benzin, Amerikanci štede na drugim stvarima, pa je maloprodaja u maju opala za 0,3 odsto.
„Postoji mnogo ekonomske neizvesnosti. Mislim da bi bilo mudro da pogledate koliko novca unosite u kuću, kolika vam je ušteđevina i da li imate odvojenu sumu za crne dane“, preporuka je ekonomistkinje Eli Wolf.
Agresivnim povećanjem kamatne stope, Centralna banka želi da pomogne u stabilizaciji cena, ali to znači da će sve biti skuplje – od kredita za novi auto, preko kredita za kuću, gde je kamatna stopa već porasla sa 3 odsto iz januara na 6 procenata, do kamate na kreditnim karticama…
Predsednik Biden uputio je pismo direktorima veliki naftnih kompanija i okrivio pohlepu korporacija, uz rat u Ukrajini, za rekordno visoke cene benzina.
Upozorio je da bi mogao da primeni svoja izvršna ovlašćenja da se poveća proizvodnja u rafinerijama, ističući da je neprihvatljivo da američke porodice direktno finansiraju profit naftnih kompanija koji je znatno veći od uobičajenog. Međutim, rafinerije već rade skoro punim kapacitetom, a Bela kuća nije navela mnogo detalja o Bidenovom planu.
“Pozivamo ih da učine pravu stvar, da budu patriote i ne koriste rat kao izgovor”, naglasila je portparolka Bele kuće Karin Žan Pjer.
Međutim, Američki institut za naftu okrivio je Bidenovu politiku zalaganja za “zelenu energiju” tvrdeći da je inflaciji doprinela predsednikova pogrešna agenda udaljavanja od domaće nafte i prirodnog gasa.
Što se tiče rekordnih profita, kompanije su odgovorile da sada nadoknađuju velike gubitke koje su pretrpele za vreme pandemije, kao što je gubitak od 22 milijarde dolara koji je Ekson Mobil prijavio 2020.
IZVOR: GLAS AMERIKE I FOTO: PRINTSCREEN
