Zbog rusko-ukrajinske krize evropska i svetska ekonomija u poslednja dva dana doživljavaju vrtoglave promene. Zlato je sve skuplje, nafta takodđe. Američki dolar je u usponu, evro u padu (1,122 dolara), kao i vrednost svega što potiče iz Evrope. Akcije mnogih banaka doživljavaju stromglavi pad. To je ukratko opis trenutne poslovne unezverenosti na svetskim berzama suočenim s neizvesnim tokom i finansijski još neizračunljivom cenom ukrajinske krize.
„Investitori će sledećih sedmica morati da pokažu čelične živce zbog nepredvidivosti trgovine strateškim sirovinama, akcijama i valutama širom sveta. Usled neizvesnih geopolitičkih faktora, sledi ’bežanje’ velikog novca u državne obveznice i zlato, kao i jagma za gotovinom, makar privremeno”, procena je londonskog Sitija.
Na talasu sličnih procena, cene barela nafte (i severnoatlantskog „brenta” i lake teksaske nafte), probile su juče barijeru od 100 američkih dolara, prvi put od leta 2014. godine, i nastavile s rastom.
„Brent” je nadmašio cenu od 105 dolara, kada su berzanski spekulanti otvorili kladionicu da će – ako dođe do eskalacije ukrajinske krize – merna jedinica pokretačke sirovine svetske industrije pre kraja februara dostići vrednost od 120 dolara. Istovremeno, cena unce zlata porasla je za čitav 61 dolar, dostigavši vrednost od 1.970 dolara, s tendencijom uspona na 2.000.
U međuvremenu, cena gasa u Evropi skočila je za 35 odsto, premašivši nivo od 1.400 dolara za 1.000 kubnih metara, pokazuju podaci londonske berze. Gas za isporuku u martu ugovaran je na holandskom TTF čvorištu po ceni od 1.414,5 dolara za hiljadu kubika, što je 120 evra po megavat-satu.
Posmatrači istovremeno uočavaju da je protok prirodnog gasa kroz gasovod „Jamal Evropa” ka Poljskoj prepolovljen. Pometnju izaziva neizvesnost oko toga da li je smanjenje protoka povezano s razvojem situacije u Ukrajini. Drugim rečima, da li se već ostvaruju najcrnje slutnje evropskih energetskih berzi da bi „Gasprom” u slučaju sankcija mogao da zategne snabdevanje Evrope preko Ukrajine.
Lančani pad berzanskih indeksa u Aziji nastavljen je i u Evropi i SAD, gde su akcije industrijskih i tehnoloških kompanija zabeležile znatan pad vrednosti. Karambol na berzama u EU i Rusiji juče je ipak bio upečatljiv.
Na berzi u Moskvi obustavljen je svaki vid trgovine nakon što je rublja izgubila četiri odsto vrednosti, a akcije ruskih firmi pale ispod vrednosti koje tolerišu regulatori.
U Evropi, akcije banaka padale su kao kule od karata, pri čemu je Rajfajzen bio najveći gubitnik (minus 17 odsto). Osetne gubitke zabeležile su i poljska banka Pekao (12 odsto), Erste (10 odsto), Unikredit (9,1 odsto), grupacija Lojd (8,7 odsto).
Evropske industrijske firme u biznisu s partnerima u Rusiji takođe su juče platile ceh strepnje od dalje sudbine tih poslova. Tako su akcije francuskog „Renoa”, kojem je Rusija drugo najveće tržište, pale juče za čitavih 13 odsto (najviše od juna 2020). Istovremeno, vrednost su izgubile i akcije „Rols-Rojsa” (19 odsto), firme koja je za „Severni tok 1”, pušten u rad 2011. godine, obezbedila neophodne kompresore.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: PRINTSCREEN
