Tatjana Bašević (26) je devojka koja je napustila karijeru modela u Švajcarskoj, deo školovanja provela u školi za decu sa posebnim potrebama, bila na naslovnicama svetskih časopisa, ali i ostvarila svoj dečiji san i preselila se u Srbiju.
Tatjana je rođena u Švajcarskoj, ali kaže da se nikada nije osećala kao da tamo pripada. Za ljude u njenom rodnom gradu kaže da su hladni i da nisu druželjubivi, što joj je oduvek smetalo. Njihov mentalitet joj se ne sviđa, jer su svi otuđeni, a novac i koliko zarađuju im je tabu tema. Najlepše uspomene iz detinjstva nosi iz perioda letnjih raspusta koje je provodila kod bake i deke upravo u Srbiji. A za Srbe kaže da su nalepši narod i spolji i unutra i da imamo istoriju i običaje koji se nikada ne mogu kupiti švajcarskim novcem, piše “Blic Žena”.
– Sa 13 godina me je tata doveo prvi put u Beograd, od tada sam zaljubljena u ovaj grad. Nešto u meni mi je od tad govorilo da je ovo moj dom, jer se u Švajcarskoj nikad nisam osećala kao kod kuće i znala sam da neću provesti život tamo. U međuvremenu sam se selila dosta po svetu, ali pre šest godina sam definitivno odlučila da je Beograd mesto gde želim da gradim sve – priča Tatjana.
Školovanje u Švajcarskoj bivše manekenke je prošlo dosta komplikovano. Kao i sve u toj zemlji, ništa ne sme da iskače ili bude drugačije, pa samim tim, Tatjana je morala duplo više da se bori.
– U drugom razredu, moja učiteljica je primetila da se moje ponašanje promenilo, postala sam dosta odsutna. U tom trenutku su se moji roditelji razvodili i to se naravno odrazilo na mene. Međutim, osnovnu školu sam završila i upisala sam jednu od najprestižnijih gimnazija u Švajcarskoj, i tek tada kreću moji pravi problemi. Tada sam imala 13 godina, moji porodični problemi su eskalirali, a ja nisam mogla da se fokusiram na školu i onda sam morala iz gimnazije da se prebacim u srednju školu. Tada su se umešali i socijalni radnici jer su mislili da imam jedan oblik autizma, tj HFS sindrom.
Nakon toga sam se upisala u gimnaziju za autističnu decu. U razredu nas je bilo malo, od tri do pet. A zanimljiva stvar je ta što su i sami profesori imali blaži oblik autizma. Ta škola je u tom trenutku bila spas za mene. Posle godinu dana sam se vratila u ekonomsku gimnaziju, tada sam se već bavila manekenstvom. Pored toga sam živela sama i radila. Na kraju sam upisala fakultet, odnosno akademiju. U jednom trenutku sam odlučila da se ispišem iz škole i krenem u Los Anđeles. Na današnju sreću, nisam otišla – priča Tatjana.
Jedno vreme zbog anksioznosti nije mogla da funkcioniše, i da svoj problem nije rešila na vreme, sada bi mogao da ima velike posledice na svakodnevnicu do kraja njenog života. Nekoliko trauma koje je ignorisala, doveli su je do jedne situacije posle koje je počela da gleda na anksioznosti iz drugog ugla.
– Meni je bilo nejasno šta je to i imala sam predrasude kao i većina ljudi prema reči “anksioznost”. Dok jedno veče nisam mislila da ću umreti jer nisam mogla da disem, ne mogu da stojim, srce hoće da mi eksplodira – nišim izazvanim. I trebalo je nekoliko napada da bih shvatila da nesto nije uredu sa psihom, a ne telom. I jednom kada sam ušla u materiju i shvatila o čemu se radi, već mi je bilo 80 odsto lakše jer sam svesna protiv čega se borim ili sta me napada, a ne više trip da nesto fizički sa mnom nije okej. Pronasla sam koren, tj uzrok šta u meni budi napade i rešila ga – objašnjava Tatjana.
Tatjana je bila uspešna u manekenstvu, ali način na koji su je predstavljali mediji u Švajcarskoj joj se nije dopao i konačnu tačku na karijeru modela je odlučila da stavi kada se preselila u Srbiju.
– Svoj prvi ugovor sam potpisala sa 13 godina. Agent u Cirihu me je zaustavio na ulici i tako je sve krenulo – kaže Tatjana.
Sa 13 godina je mislila da će biti na svetskim revijama po svetu, ali to se nije dogovodilo. Vremenom su se promenili standardi u manekenstvu, i tada je shvatila da se njen veliki dečiji san neće ispuniti do kraja.
– Prestala sam sa 22 godine jer sam već dosta postigla od ciljeva koje sam sebi postavila u manekenstvu. A i od pocetka sam smatrala da je to posao koji je “prolazan” kao i da ima drugih stvari koji me više zanimaju – ističe Tatjana Bašević.
U periodu u kom se bavila mankenstvom, Tatjana je bila i na takmičenju za Miss Švajcarske.
– Jedno ogromno iskustvo s obzirom na to da je ta godina bila jako specifična. Takmičenje je trajalo devet meseci, duga putovanja, snimanje emisije i finale koji se održalo ispred skupštine. Vreme koje nikada neću zaboraviti i na čemu sam veoma zahvalna – završava Tatjana Bašević.
IZVOR: BLIC I FOTO: PRINTSCREEN
