Istraživači sa Stanforda konačno su dali ime nečemu sa čime se mnoge žene suočavaju već godinama. To se zove „menkiping“ (engl. mankeeping, emocionalno održavanje muškarca). I taj pojam pomaže da se objasni zašto toliko žena potpuno odustaje od zabavljanja.
„Menkiping“ opisuje emocionalni rad koji žene na kraju obavljaju u heteroseksualnim vezama. On podrazumeva mnogo više od pamćenja rođendana ili usklađivanja društvenih planova. Znači biti jedini sistem podrške svom partneru, upravljati njegovim stresom, tumačiti njegova raspoloženja, držati ga za ruku dok prolazi kroz osećanja koja neće podeliti ni sa kim drugim. Sve to je neplaćeno, nepriznato i često neuzvraćeno, piše Vice.
Koren problema povezan je sa onim što stručnjaci nazivaju epidemijom usamljenosti među muškarcima. Kako sve više muškaraca navodi da ima sve manje bliskih prijateljstava, od njihovih romantičnih partnerki očekuje se da nadoknade taj nedostatak. Umesto da svoje probleme obrađuju sa prijateljima, mnogi muškarci sve prebacuju na ženu sa kojom se zabavljaju. Ona postaje njegova celokupna emocionalna infrastruktura, navodi ovaj portal, pozivajući se na studiju.
Mnoge žene više nisu zainteresovane za takvu dinamiku. Prema istraživanju Pew Research-a, samo 38 odsto slobodnih žena u SAD trenutno traži vezu. Među slobodnim muškarcima taj procenat skače na 61 odsto. Ta razlika mnogo govori. Žene ne odustaju od ljubavi, one odustaju od toga da budu nečije terapeutkinje sa povlasticama.
Gardijan naziva „menkiping“ savremenim produžetkom emocionalnog rada, koji partnerku pretvara u životnog trenera. Ovde nije reč o izbegavanju ranjivosti. Reč je o odbijanju da se nosi tuđi emocionalni teret, dok se zauzvrat dobija malo ili ništa. I nema ničeg pogrešnog u tome da se tako osećate, pišu.
POVEZANE VESTI
Neki muškarci počeli su više da se otvaraju, što je dobro. Međutim, ta otvorenost prečesto završava u krilu osobe sa kojom spavaju, umesto kod prijatelja ili terapeuta.
Ranjivost bez granica može više da liči na teret nego na proboj, piše Vice.
Ono što žene žele nije komplikovano – žele zajednički trud, uzajamnu podršku, emocionalnu odgovornost koja se ne prebacuje drugome kao grupni projekat. Kada toga nema, biraju samoću umesto stresa – i zbog toga se ne izvinjavaju.
Neke žene nazivaju ogorčenima zato što se povlače iz sveta dejtinga. Druge proglašavaju hladnim. Ono što one zapravo rade jeste da štite sopstvene kapacitete. Odluka da ostanu same retko proizlazi iz poraza. Ona proizlazi iz toga što tačno znaju koliko im je energije preostalo da daju. Dok se ta neravnoteža ne promeni, sve više žena nastaviće da odlazi. Lakše je biti sam nego upravljati tuđim emocionalnim životom, zaključuju.
IZVOR: N1 I FOTO: PRINTSCREEN
