Pitanje od koga dete nasleđuje inteligenciju decenijama intrigira naučnike. Iako genetika ima važnu ulogu, istraživanja pokazuju da razvoj inteligencije zavisi od mnogo više faktora nego što se ranije verovalo. Pored gena, značajan uticaj imaju okruženje, vaspitanje i kvalitet odnosa između deteta i roditelja.
Pojedina istraživanja ukazuju na to da se određeni geni povezani sa kognitivnim sposobnostima nalaze na X hromozomu. Budući da žene imaju dva X hromozoma, a muškarci jedan X i jedan Y hromozom, postoji veća verovatnoća da dete ove gene nasledi od majke.
Istraživanje Univerziteta u Pekingu pokazalo je da geni na X hromozomu mogu imati značajnu ulogu u razvoju inteligencije, dok geni na očevom Y hromozomu više utiču na određene fizičke karakteristike.
Međutim, stručnjaci naglašavaju da su ključni eksperimenti sprovedeni na miševima i da se njihovi rezultati ne mogu u potpunosti primeniti na ljude. Inteligencija je složena osobina na koju utiče veliki broj različitih gena.
Naučnici ističu da naslednost nije jedini faktor. Istraživanje Univerziteta u Vašingtonu pokazalo je da kvalitet ranog odnosa između majke i deteta ima veliki značaj za razvoj mozga. Deca koja su odrastala uz više emocionalne podrške imala su u proseku oko 10 odsto veći hipokampus – deo mozga važan za pamćenje, učenje i upravljanje stresom.
Savremena nauka zato smatra da inteligenciju oblikuju genetika, vaspitanje, obrazovanje, ishrana, zdravstveno stanje, životna iskustva i podsticajno porodično okruženje. Ljubav, podrška i osećaj sigurnosti ostaju među najvažnijim faktorima zdravog razvoja deteta.
IZVOR: NOVA I FOTO: PEXELS
