Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija i Luksemburg pokrenule su inicijativu koja bi mogla da promeni budućnost Evropske unije.
U zajedničkom dokumentu, ove uticajne članice predlažu da se razmotri privremeno ograničavanje glasačkih prava budućih država članica, kao i uvođenje jačih mehanizama kontrole vladavine prava.
Prema navodima agencije Reuters, ideja je već izazvala ozbiljne debate unutar EU, posebno u trenutku kada se proces proširenja ubrzava. Crna Gora se nada članstvu do 2028. godine, dok Albanija, Ukrajina i Moldavija napreduju kroz različite faze pregovora.
Glavni razlog za ovakav predlog leži u zabrinutosti pojedinih prestonica zbog ranijih iskustava sa državama koje su, nakon ulaska u Uniju, pokazivale znake demokratskog nazadovanja. Kao primer se često navodi Mađarska tokom mandata Viktora Orbana, što je dodatno pojačalo potrebu za strožim pravilima.
Dokument predlaže da se u buduće pristupne ugovore uključe zaštitne klauzule i mehanizmi nadzora koji bi omogućili reakciju u slučaju ozbiljnog kršenja evropskih standarda, posebno u oblastima kao što su demokratija, sloboda medija i pravosuđe.
Posebno se razmatra mogućnost da nove članice EU privremeno ne učestvuju u donošenju najosetljivijih odluka, poput spoljne politike, budžetskih pitanja i procesa proširenja, gde je trenutno potrebna jednoglasnost svih država članica.
Ovaj predlog otvara i šira pitanja o budućnosti evropske integracije i ravnoteži između suvereniteta država i zajedničkih pravila Unije. Dok jedni smatraju da je ovo način da se zaštiti stabilnost EU, drugi upozoravaju da bi takve mere mogle stvoriti „Evropu drugog reda“.
Očekuje se da će naredni meseci doneti intenzivne pregovore i moguće izmene postojećih pravila proširenja, što bi moglo direktno uticati i na zemlje Zapadnog Balkana.
IZVOR: B92, FOTO: PIXABAY
