Sjedinjene Američke Države napravile su značajan zaokret u energetskoj politici nakon što je predsednik Donald Trump najavio investicioni plan vredan čak $700 miliona za obnovu posrnule industrije uglja. Ova odluka već je izazvala snažne reakcije, kako političke, tako i stručne javnosti.
Plan podrazumeva izgradnju novih energetskih postrojenja, što će biti prvi takvi projekti u SAD posle više od decenije. Deo sredstava biće usmeren na otvaranje novih kapaciteta, ali i na očuvanje postojećih – ukupno 14 termoelektrana i 42 rudnika uglja širom zemlje.
Kako bi ubrzao realizaciju, Trump je aktivirao Zakon o odbrambenoj proizvodnji, propis iz perioda Hladnog rata koji se koristi u vanrednim situacijama za podsticanje industrijske proizvodnje. Ovaj potez dodatno naglašava odlučnost administracije da revitalizuje sektor koji je godinama u padu.
Nova strategija uključuje i izgradnju dve potpuno nove termoelektrane na ugalj, prve takve u SAD nakon 13 godina, kao i razvoj izvoznog terminala koji bi trebalo da ojača međunarodnu poziciju američkog uglja. Tokom obraćanja, Trump je više puta isticao koncept „čistog uglja“, naglašavajući njegov potencijal u budućem energetskom miksu.
Ipak, stručnjaci iz oblasti ekologije upozoravaju da ovaj potez može imati ozbiljne posledice po životnu sredinu. Termoelektrane na ugalj emituju znatno više ugljen-dioksida i drugih zagađivača u poređenju sa gasnim, solarnim ili vetroenergetskim izvorima, što dodatno doprinosi klimatskim promenama.
POVEZANE VESTI
Dok jedni ovaj plan vide kao spas za radna mesta i industriju, drugi ga smatraju korakom unazad u borbi protiv globalnog zagrevanja. Jasno je da će odluka o povratku uglja još dugo ostati tema žestokih rasprava.
IZVOR: B92, FOTO: PIXABAY
