Bliskost između majke i sina može biti izuzetno važna i zdrava, ali psiholozi upozoravaju da preterana zaštita, emocionalna kontrola ili odnos u kojem dete nema dovoljno prostora da se postepeno osamostali kasnije mogu ostaviti posledice na samopouzdanje, granice i bliske odnose u odrasloj dobi, prenosi N1 Sarajevo.
Stručnjaci naglašavaju da problem nije u bliskosti, već u trenutku kada ljubav preraste u odnos u kojem dete nema dovoljno prostora da se osamostali.
Jedna od najčešćih grešaka, prema psiholozima, jeste kada majka iz najbolje namere previše štiti sina od frustracija, odgovornosti i neprijatnih emocija. Na prvi pogled to može delovati kao briga, ali dugoročno dete može razviti slabiju toleranciju na stres, nesigurnost pri donošenju odluka i potrebu da stalno traži potvrdu od drugih.
Problem može nastati i kada majka od sina, često nesvesno, počne da traži emocionalnu bliskost koja prelazi granicu zdravog roditeljskog odnosa – na primer kada mu se previše poverava, kada ga stavlja u ulogu „malog zaštitnika“ ili kada očekuje da joj bude glavni oslonac.
Takav obrazac kod dečaka može stvoriti osećaj krivice kada kasnije pokuša da postavi granice, udalji se ili izgradi sopstveni život. U odraslom dobu to se ponekad vidi kroz probleme sa odvajanjem od porodice, teškoće u vezama ili osećaj da stalno mora da bira između partnerke i majke.
Psiholozi naglašavaju da zdrav odnos majke i sina ne znači hladnoću, već balans: dovoljno topline, ali i dovoljno prostora da dete razvije samostalnost, odgovornost i osećaj sopstvenog identiteta.
To uključuje i jednostavne stvari – pustiti dete da pogreši, da samo reši problem primeren uzrastu, da nauči da se nosi sa frustracijom i da ne odrasta sa osećajem da mora da nosi majčine emocije ili rešava njene probleme.
Najzdraviji odnos, poručuju stručnjaci, nije onaj u kojem je sin „stalno uz mamu“, već onaj u kojem zna da je voljen i siguran, ali i dovoljno slobodan da odraste u stabilnu i samostalnu osobu.
IZVOR: N1 I FOTO: UNSPLASH
