Nova istraživanja pokazuju da mirisi – poput onih koji izviru iz sazrelog voća ili fermentisane hrane – mogu dovesti do promena u načinu na koji se geni eksprimiraju unutar ćelija daleko izvan nosa. Nalazi navode naučnike da se pitaju da li bi, uz mnogo više istraživanja, mirisanje isparljivih jedinjenja u vazduhu moglo da bude način za lečenje raka ili spore neurodegenerativne bolesti.
Iako ideja o korišćenju leka preko nosa nije neka nova ideja, to je, naravno, ogroman skok, od eksperimenata na ćelijama, muvama i miševima. Takođe mogu postojati nepredviđeni zdravstveni rizici povezani sa testiranim jedinjenjima, tako da je potrebno više studija da bi se bolje razumele posledice ovog intrigantnog otkrića.
„To izlaganje mirisu može direktno da promeni ekspresiju gena, čak i u tkivima koja nemaju receptore za mirise, bilo je potpuno iznenađenje“, kaže Anandasankar Rai, ćelijski i molekularni biolog sa Univerziteta Kalifornija Riverside i viši autor studije.
Tim je obavio eksperiment tako što je izložio voćne mušice i miševe različitim dozama paracetilnih para tokom pet dana. Diacetil je isparljivo jedinjenje koje kvasac oslobađa u fermentacionom voću. Istorijski se koristio za davanje arome poput putera u hrani poput kokica, a ponekad je prisutan i u e-cigaretama. Takođe je nusproizvod pivarstva. U ljudskim ćelijama iz laboratorija, tim je otkrio da diacetil može da deluje kao inhibitor histon deacetilaze (HDAC). To je izazvalo velike promene u ekspresiji gena kod muva i miševa, uključujući ćelije mozga životinja, pluća miševa i antene muva.
HDAC su enzimi koji pomažu da se DNK čvršće omota oko histona, tako da ako su inhibirani, geni se mogu lakše eksprimirati. HDAC inhibitori se već koriste kao tretmani za rak krvi. U narednim eksperimentima, istraživači su otkrili da paracetilne pare zaustavljaju rast ćelija ljudskog neuroblastoma, uzgajanih u posudi. Izloženost je takođe usporila napredovanje neurodegeneracije u modelu Huntingtonove bolesti kod muva.
„Naše važno otkriće je da neka isparljiva jedinjenja koja se emituju iz mikroba i hrane mogu promeniti epigenetska stanja u neuronima i drugim eukariotskim ćelijama“, kaže Rej.
Tim je proučavao efekte diacetila kao dokaz koncepta, ali s obzirom na druga istraživanja koja pokazuju da udisanje diacetila izaziva promene u ćelijama disajnih puteva, pa čak i bolest pluća koja se zove obliterativni bronhiolitis ili pluća kokica, „ovo jedinjenje možda nije savršen kandidat za terapiju“.
„Već radimo na identifikovanju drugih materija koje dovode do promena u ekspresiji gena i koje lako vetre“, dodaje Rej, koji je osnovao dve start-ap kompanije i podneo nekoliko patenata na osnovu rada svog tima.
„S obzirom na našu ponovljenu izloženost određenim ukusima i mirisima, nalazi koji su ovde navedeni naglašavaju novo razmatranje za procenu bezbednosti određenih isparljivih hemikalija koje mogu da prođu kroz ćelijsku membranu“, primećuju istraživači u svom radu, prenosi Science Alert.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: FREEPIK/PRINTSCREEN
