Međunarodni dan žena obeležava se 8. marta širom sveta, u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u industriji odeće i tekstila koje su 1857. godine zahtevale bolje uslove rada, ali i poznati ženski marš više od 15.000 žena u Njujorku 51 godinu kasnije, 1908. godine koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Dan žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalista, 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu, na inicijativu Nemice Klare Cetkin, tadašnje liderke ženskog radničkog pokreta.
Prvi put je obeležen 1911. godine u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj, kada je više od milion žena i muškaraca prisustvovalo skupovima na kojima je zahtevano da žene glasaju na izborima, da im se omogući da zauzimaju javne položaje, da imaju pravo na rad i stručno obrazovanje.
Demonstracije radnica održavale su se u skoro svim većim evropskim gradovima svake godine do 1915. i širenja Prvog svetskog rata.
Glavni zahtev bio je da evropske zemlje konačno uvedu univerzalno pravo glasa. Ideja praznika je poziv svima da daju svoj doprinos ukidanju diskriminacije žena u teoriji i praksi, ali i apel vlastima da politika koja se vodi bude u skladu sa potrebama žena.
Brojevi pokazuju da žene u kući rade dvostruko više od muškaraca, a upola manje na plaćenim poslovima od muškaraca. Manje zarađuju od muškaraca za isti posao. Neretko posle smrti rodidelja jedini naslednik je sin, dok ćerka ostaje bez nasledstva.
Slika ravnopravnosti muškaraca i žena u svetu je razlolika i zavisi od zemlje do zemlje. U nekim krajevima sveta žene su i dalje potpuno obespravljene, dok su u pojedinim zemljama uspele da dosegnu približno jednak položaj sa muškarcima.
Sve ovo ukazuje da borba koju je simbolično započela Klara Cetkin u mnogim delovima sveta i dalje traje.
Klara Cetkin je jedna od najvažnijih istorijskih ličnosti u borbi za prava žena i smatra se simbolom nastanka Međunarodnog dana žena. Rođena je 1857. godine u Nemačkoj i tokom svog života bila je političarka, socijalistkinja i aktivistkinja koja se zalagala za ravnopravnost žena u društvu. Svoj rad posvetila je borbi za pravo glasa, bolje radne uslove i političku jednakost žena, verujući da se prava žena ne mogu odvojiti od šire borbe za socijalnu pravdu.
Klara Cetkin je bila veoma aktivna u socijalističkom pokretu i posebno se bavila pitanjem položaja žena radnica. Smatrala je da žene treba da budu ravnopravne sa muškarcima u svim oblastima života, uključujući politiku i ekonomiju. Tokom svog rada uređivala je i časopis „Jednakost“ koji je bio namenjen ženama radnicama i služio je kao sredstvo za širenje ideja o ravnopravnosti i socijalnoj pravdi.
Najveći doprinos Klare Cetkin povezuje se sa nastankom Međunarodnog dana žena. Na Drugoj međunarodnoj konferenciji socijalističkih žena održanoj 1910. godine u Kopenhagenu predložila je da se svake godine obeležava poseban dan posvećen borbi za prava žena. Ideja je bila da se tim danom skrene pažnja na potrebu za jednakim pravima, posebno na pravo glasa za žene.
Predlog Klare Cetkin podržalo je više od sto delegatkinja iz sedamnaest zemalja koje su učestvovale na konferenciji. One su jednoglasno prihvatile ideju o međunarodnom danu posvećenom ženama. Cilj ovog dana bio je da podstakne žene širom sveta da se organizuju i bore za svoja politička i društvena prava.
Zahvaljujući svom političkom i društvenom angažovanju, Klara Cetkin ostala je upamćena kao jedna od ključnih ličnosti u istoriji ženskog pokreta. Njena ideja o obeležavanju Dana žena postala je simbol borbe za jednakost, solidarnost i prava žena širom sveta, zbog čega se njeno ime i danas vezuje za ovaj značajan međunarodni praznik.
Crveni karanfil je postao simbol 8. marta zbog svoje povezanosti sa radničkim pokretom, borbom za prava žena i idejama socijalne pravde. Početkom 20. veka Međunarodni dan žena nastao je u okviru socijalističkog i radničkog pokreta u Evropi. Pošto je crvena boja bila simbol radničke borbe, solidarnosti i revolucije, crveni karanfil je postao cvet koji se poklanjao ženama kao znak poštovanja i podrške njihovoj borbi za ravnopravnost.
Crveni karanfil nosi i dodatnu simboliku. Crvena boja predstavlja hrabrost, poštovanje i borbu za pravdu, dok sam cvet simbolizuje pažnju i zahvalnost. Zbog toga se vremenom ustalio običaj da se na Dan žena poklanja upravo ovaj cvet, kao mali znak priznanja za doprinos žena u porodici i društvu.
IZVOR: RTS I FOTO: PEXELS
