Gradsko veće Čikaga izglasalo je sa 30 prema 18 završni deo budžeta za 2026. godinu, vrednog gotovo $16.6 milijardi, uprkos snažnom protivljenju gradonačelnika Brandon Johnson-a.
Ova odluka otvara jedno od najtežih političkih pitanja u njegovom mandatu – da li će staviti veto i time gurnuti grad na ivicu najteže finansijske krize u poslednjih 40 godina.
Johnson i gradski finansijski zvaničnici upozoravaju da bi ovakav budžet ostavio rupu od preko $163 miliona, a dodatnu kontroverzu izaziva činjenica da je ovo prvi budžet u istoriji Čikaga koji je sastavljen bez podrške gradonačelnika i gradskog finansijskog tima. Ako Johnson uloži veto, grad bi mogao da se suoči sa potpunim gašenjem rada gradske uprave, što se nije dogodilo još od osamdesetih godina.
Budžet predviđa više od $473 miliona novih poreza, uključujući povećanje poreza na digitalne usluge sa 11% na 15%, što bi donelo preko $415 miliona i što Johnson naziva „porezom na big tech“. Takođe se oslanja na naplatu dugova građana kroz prodaju potraživanja privatnim kompanijama, što je gradonačelnik oštro kritikovao kao „moralno neprihvatljivo“.
Posebno burna rasprava vodila se i oko migranata, jer su troškovi njihove brige između 2022. i 2024. dostigli $268 miliona, uz dodatnih $370.5 miliona iz državnih i saveznih fondova. Opozicija u Veću optužila je Johnson-a da je tim politikama produbio finansijske probleme grada.
Ulog je ogroman: bez dogovora, više od 30.000 zaposlenih ne bi primilo plate, gradske službe bi stale, a rejting agencije poput S&P mogle bi dodatno da snize kreditni rejting Čikaga. Odluka gradonačelnika mogla bi da definiše političku budućnost grada.
IZVOR: WTTW, FOTO: PRINTSCREEN
