Danas je gotovo svako preplavljen informacijama. Prema izveštaju Domo iz 2024. godine pod nazivom “Data Never Sleeps”, svakog minuta na Instagramu i Facebooku pregleda se 138,9 miliona Reels videa.
Ovakva svakodnevna konzumacija sadržaja negativno utiče na sposobnost fokusiranja. Psihološkinja Gloria Mark proučava pažnju još od 2004. godine, a njena istraživanja pokazuju da je prosečno trajanje pažnje pred ekranom opalo sa dva i po minuta 2004. na samo 47 sekundi 2016. što je otprilike dužina mnogih videa na društvenim mrežama.
Popcorn mozak nastaje kada „mozak postane naviknut na konstantan tok informacija, zbog čega nam je teže da se isključimo sa uređaja, usporimo misli i živimo u potpunosti offline“, piše Nerurkar.
„Iako nije zvanična medicinska dijagnoza, popcorn mozak je sveprisutni kulturni fenomen.“
4 načina da „izlečite“ popcorn mozak
Pojam popcorn mozga osmislio je istraživač David Levy 2011. godine. On se može manifestovati kao konstantna provera vesti ili društvenih mreža da vidimo ko je reagovao na naše objave. Preopterećenje informacijama može smanjiti produktivnost, narušiti pamćenje i povećati stres.
Da biste prekinuli naviku stalnog uzimanja telefona i oslobodili se popcorn mozga, dr Nerurkar predlaže četiri koraka:
- Ograničite skrolovanje: Ne više od 20 minuta, dva puta dnevno. „U svim ostalim situacijama koristite telefon samo za važne pozive, poruke i mejlove,“ savetuje Nerurkar. Postavite tajmer da se držite limita.
- Isključite notifikacije: Push obaveštenja i iskačući prozori samo odvlače pažnju.
- Držite telefon dalje: Ostavite ga najmanje tri metra od radnog stola kako biste se fokusirali na posao. „I kod kuće razmislite o tome, naročito kada ste sa porodicom,“ dodaje ona.
- Ne ostavljajte telefon kraj kreveta: Ovo pomaže da ne proveravate telefon pre spavanja ili rano ujutru. Obavestite bližnje da vas pozovu u slučaju hitnosti, i držite zvono telefona uključeno.
Nerurkar priznaje da odvikavanje od telefona u početku nije lako. Dobro je imati alternativu za trenutke kada želite da posegnete za uređajem: zapisnik, fidget igračku, knjigu ili kratku šetnju po prostoriji.
„Preoblikovanje mozga i savladavanje primarne želje za skrolovanjem veliki je izazov,“ kaže Nerurkar.
„Vremenom će vam stres biti zahvalan jer ćete vi odlučivati kome i čemu poklanjate pažnju, a ne uređaj u vašoj ruci.“
IZVOR: BIZLIFE I FOTO: PIXABAY
