Prof. dr Snežana Stanimirović redovni je profesor atronomije i astrofizike na Univerzitetu u Madisonu, trenutno radi na poziciji zamenika šefa katedre. Kaže da je biti radoznao i postavljati pitanja, ključno za nova otkrića.
Pronađe vremena i za opuštanje, za putovanja sa porodicom, kao i za hobi – klizanje na ledu. Ovo je delić njenog zanimljivog životnog puta.
Kako se i kada kod Vas javlja interesovanje za astronomiju?
Moje interesovanje za astronomiju počelo je još u srednjoj školi. Posebno su na mene ostavile snažan utisak knjige poput „Kosmosa“ Karla Segana i „Kratke istorije vremena“ Stivena Hokinga. Za mene je bilo važno i učešće u malim istraživačkim projektima. Imala sam mogućnost da idem u istraživački centar Petnica (www.petnica.rs), gde su nudili radionice, diskusije i istraživačke projekte za srednjoškolce. Uživala sam da učestvujem u praktičnim astronomskim aktivnostima tamo, a to je učvrstilo moju strast za astronomijom i podstaklo me da je studiram, ističe prof. dr Snežana Stanimirović. Inače, završila sam Osnovnu školu „Vuk Karadžić“ u Surdulici, Gimnaziju „Jovan Skerlić“ u Vladičinom Hanu, nakon toga osnovne studije na katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu.
POVEZANE VESTI
Kako izgleda Vaš put nakon fakulteta, gde ste radili i živeli?
Prvo sam otisla na doktorske studije iz astronomije u Sidnej, Western Sydney University, gde sam doktorilala 2000. godine. Onda sam dobila postdoctoral posao (naučni suradnik) na Cornell Univerzitetu i radila na čuvenoj Arecibo Opservatoriji u Portoriku. To je tada bio najveći radio teleskop na svetu. Onda je usledila još jedna pozicija na Kalifornijskom univerzitetu Berkeley, a posle toga sam dobila posao profesora na Univerzitetu u Wisconsinu u Madisonu i od 2006. godine sam tamo. Od 2015. godine sam redovni profesor na tom univerzitetu.
Kada i kako Vas karijera vodi do Amerike?
Posle završenih doktorskih studija prijavila sam se za naučne poslove po svetu i tako došla do Areciba. Portoriko je teritorija koja pripada USA, ali ima puno svojih specifičnosti u odnosu na ostale delove Sjedinjenih Država. To je tropsko ostrvo i španski jezik je dominantan u svakodnevnom životu. Što se trenutnog života u Americi tiče, obaveze na poslu se svode na predavanja i rad sa studentima koji su u mojoj istraživačkoj grupi na raznim projektima. Tempo je intenzivan, tu su stalno prijave za nove projekte i posmatračko vreme na raznim teleskopima, objavljivanje radova i prezentovanje rezultata na konferencijama širom sveta, objašnjava prof. dr Snežana Stanimirović.
Ko su Vaši studenti, koliko se mladi danas interesuju za astronomiju?
Trenutno u Americi ima stvarno puno interesovanja za studije astronomije i astrofizike. Na našoj katedri u Madisonu trenutno imamo oko 130 studenata osnovnih studija astronomije/astrofizike. Tako veliko interesovanje potiče zbog uzbudljivih teleskopa i otkrića u astronomiji skavodnevno. Takođe, smer je bogat kad su analitičke veštine u pitanju, i to pruža mogućnost za razne aplikacije i buduće karijere.
Koje Vas teme okupiraju što se naučnog rada tiče?
Trenutno radim dosta na projektu koji se zove LGLBS (Local Group L-Band Survey). To je međunarodni projekat koji koristi teleskop poznat kao Karl G. Janskov VLA (Karl G. Jansky Very Large Array). Sva posmatranja su završena i sada smo u fazi završne obrade podataka i pisanja naučnih članaka. Moji studenti su već objavili nekoliko članaka baziranih na proučavanju atomskog vodonika u nekoliko manjih galaksija, a sada nam preostaju velike galaksije M31 and M33 – tu očekujemo dosta interesantnih rezultata jer sa LGLBS-om sada po prvi put možemo da vidimo gde se nalaze hladni oblaci atomskog vodonika, koji je prvi korak u formiranju zvezda, objašnjava prof. dr Snežana Stanimirović.
Vaši planovi u narednim godinama što se karijere i posla tiče?
Ove godine sam na poziciji zamenika šefa katedre, a posle toga čeka me pozicija šefa katedre. Dakle imaću više dužnosti što se tiče administrativnih poslova na katedri. Što se nauke tiče na LGLBS projektu radim već 5 godina i posle puno vremena provedenog na posmatranjima i obradi podataka trenutno smo u fazi kad intenzivno radimo na naučnim rezultatima. Naredne dve do tri godine očekujemo dosta rezultata sa ovog projekta, što je jako uzbudljivo.
Šta je danas za Vas astronomija?
Prozor u nova dostignuća i otkrića vezana za vasionu, ali i mogućnost za upoznavanjem kultura i ljudi širom sveta. Naučni sistem je baziran na komunikaciji i saradnji ljudi širom sveta. To pruža mugućnosti da se upoznaju ljudi iz različitih kultura i delova sveta, i stvore dugotrajna prijateljstva.
Kako se opuštate, imate vremena za hobi, putovanja sa porodicom?
Hobi mi je umetničko klizanje. To je oblik mentalnog opuštanja, jer dok sam na ledu moram da se koncentrišem na to i zaboravim na posao. Volim da putujem sa porodicom, sinom Stefanom i mužem Metjuom, i često iskombinujemo i privatno putovanje u okviru nekog poslovnog putovanja. Na primer, prošle godine smo bili u Juznoafričkoj republici i obišli Cape Town i Kruger national park, kaže prof. dr Snežana Stanimirović.
Poruka za mlade koji se tek odlučuju da se bave naukom i školuju u Americi?
Biti radoznao i postavljati pitanja je ključno za nova otkrića. Takođe, biti fleksibilan i prilagoditi se novim mogućnostima ( novi teleskopi ili nove ponude za posao). Takođe bitna je saradnja i komunikacija sa ljudima, kao i tražiti pomoć kada je to potrebno, poručuje Snežana Stanimirović.
Uspešna karijera i zanimljiv životni put dr Snežane Stanimirović pravi je pokazatlj mlađim generacijama, da ljubav prema nauci i predan rad otvaraju sva vrata, a sa njom se sigurno uskoro ponovo susrećemo, kada očekujemo neko veliko otkriće nje i njenog tima, jer svemir je beskonačno prostranstvo!
PIŠE: SNEŽANA LAZIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
