Profesor Dr Nebojša Nick Knežević, nizu dosadašnjih priznanja za dugogodišnji rad, dodaje i značajnu nagradu – priznanje Američkog udruženja za interventnu terapiju bola, Distinguished Service Award. Dr Nick ističe da je ova nagrada kruna njegovog dosadašnjeg rada i zalaganja, i primer mlađim kolegama da se trud isplati.
Koliko Vam znači ova nagrada?
Zahvalio bih se pre svega Čikago Dešavanjima, uvek prvi ispratite sve moje nagrade i dostignuća. Veliko mi je zadovoljstvo i čast da sam dobitnik ovogodišnje nagrade za izuzetna dostignuća Američkog udruženja za interventnu terapiju bola.
Ovo priznanje Vas sada i obavezuje?
Ovo izuzetno priznanje dodeljuje se za sveukupni doprinos interventnoj terapiji bola i uopšte rad u Udruženju. Ja se od maja 2021. godine nalazim na mestu predsednika Američkog udruženja za interventnu terapiju bola za državu Ilinois, te sam učestvovao u pravljenju velikog broja smernica za lečenje mnogih hroničnih oboljenja, kao i za razne interventne terapije bola, tako da, priznanje je za sveukupni rad i aktivno učešće u edukaciji studenata, specijalizanata, supspecijalizanata za terapiju bola, i ova nagrada je rezultat svih tih dosadašnjih doprinosa, ističe dr Nick Knežević.
Koliki je značaj ove nagrade iz aspekta struke?
Ova nagrada dolazi kao neka kruna dosadašnjeg rada i truda. Ono što bih ja voleo, da ova nagrada bude pokazatelj studentima, specijalizantima i subspecijalizantima, da za sav rad i trud, volontiranje, jednog dana stigne i priznanje. Nažalost, živimo u savremenom svetu gde se volonterski rad prilično izgubio. Ne samo kao predsednik Udruženja za interventnu terapiju bola za Ilinois, već i kao predsednik Srpsko – američkog udruženja lekara i stomatologa, često imamo veliki problem da privučemo mlade ljude, koji će se anagažovati u Udruženju i vratiti deo zajednici, ističe profresor dr Nebojša Knežević. Nisam toliko star da se sećam radnih akcija koje su bile u bivšoj Jugoslaviji, ali se sećam akcija koje su postojale u školama, sakupljanje stare hartije, čišćenje škole, sakupljanje para za Crveni krst, svih tih nekih volonterskih aktivnosti koje su se kod našeg naroda izgubile. U Americi deca imaju i dalje socijalni rad i pomoć, deo je školovanja da sakupljaju sate za socijalni rad, a kod nas se volonterski rad skoro u potpunosti izgubio.
Kako uspevate da sve postignete, i na klinici, i u radu sa studentima?
Što se usklađivanja obaveza tiče, nije lako, nije lako uskladiti sve, i rad u bolnici, i naučno-istraživački rad, i rad sa studentima, i edukacije, ali kad čovek radi ono što voli, uz postojanje svrhe i cilja, sa ogromnom podrškom porodice, kao što je ja imam, onda je nekako sve lakše, kaže dr Nick.
Kakve su najnovije tendencije u terapiji bola?
Na 27. godišnjoj Konferenciji Američkog udruženja za interventnu terapiju bola, koja se održala sredinom maja u Orlandu, diskutovali smo o raznim novim tehnikama za interventnu trapiju bola. Sa jedne strane, ima mnogo novih metoda i procedura koje mogu da se rade kod različitih vrsta hroničnih bolova, koji ne reaguju na terapiju lekovima, fizikalnu terapiju, ali ono što je sa druge strane veliki problem, da osiguravajuće kompanije u SAD, sve manje plaćaju za te procedure, i sve manje procedura je pokriveno zdravstvenim osiguranjem. Tako da je u globalu pristup terapiji pod znakom pitanja za mnoge pacijente, i to je jedan od razloga što se sve manji broj specijalista anestezije i fizikalne medicine odlučuje da ide na supspecijalizaciju za terapiju bola, jer prosto ne žele da iskuse te probleme i da budu stalnoj administrativnoj borbi sa osuiguravajućim kompanijama. To je prava borba, jer moraju više puta da pravdaju svoj terapijski pristup, jer od toga zavisi koje će procedure moći da urade, koje neće, i sta ce na kraju osiguranje prihvatti da plati a sta ne, objašnjava profesor dr Nebojša Knežević.
Vaši planovi, naredni koraci u karijeri?
Što se mojih planova za budući rad tiče, evo već ljudi koji me prate na socijalnim medijima znaju da je poslednjih par godina u mom fokusu, pored bola u telu i bol u duši tj. mentalno zdravlje. Posle malo više od 15 godina bavljenja i rada sa pacijentima sa hroničnim bolom, ja sam shvatio koliko je to jedan kompleksan problem i kako mi često kompleksne probleme pokušavamo da rešimo lako i brzo, što je nemoguće. Ono što je jako važno je da retko, i sve manje i manje vremena, sa razvojem i napretkom medicine imamo za pacijente i preglede, ne samo u Americi, već i u Srbiji. U velikom procentu se lečenje svodi na lečenje posledica, a zaboravljamo da tražimo uzrok. Za traženje uzroka je potrebno vreme, potreban je kompleksan holistički pristup. Ono što ja volim u šali da kažem, posle završene dve specijalizacije, supspecijalizacije i preko 200 publikovanih naučnih radova, sa preko sedam i po hiljada citata, ja pričam kao moja baka, sa 4 razreda onovne škole, a to je da kad god se neko žalio na neki zdravstveni problem, ona bi savetovala da je “sve to na nervnoj bazi”. Živimo u savremenom, ubrzanom svetu, sve više ljudi je pod hroničnim stresom i te posledice se odražavaju na čitav organizam, tako da bukvalno ne postoji organ i sistem u telu koji nije zahvaćen hroničnim stresom, i na to zaboravljamo. Tako da, u naš lekarski pristup moramo ugraditi holističko sagledavanje pacijenta kao celine duše i tela na putu izlečenja naših pacijenta, a za to nažalost, u bolničkim sistemima koji danas funkcionišu, ne postoje uslovi. Moj cilj u narednom periodu je da podignem svest o važnosti mentalnog zdravlja, svest o prevenciji, tako da je moj cilj da edukujem i ljude, i studente, mlade kolege lekare, specijalizante, da izgrade drugačiji, širi pristup prema pacijentima. Tako da u nekim narednim godinama planiram, vezano za tu temu, tribine, radionice, ne samo za kolege, već i za opštu populaciju, najavljuje profesor dr Nebojša Knežević.
Pratimo i nadalje rad ovog vrhunskog svetskog stručnjaka, jer će, prema dosadašnjim rezultatima, kao i kompleksnim planovima, profesor dr Nebojša Knežević, poznatiji kao dr Nick, tek ostaviti značajne tragove u svetskoj medicini.
PIŠE: SNEŽANA LAZIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
