Profesor iz Pensilvanije koji je osvojio srca Nišlija i poneo nagradu „Milan Mandić“ na festivalu „Muzički edikt“
Đorđe Miloš, tenor, profesor muzike i dirigent iz Alikvipe u američkoj saveznoj državi Pensilvanija, svojim snažnim glasom i još snažnijim emocijama ostavio je dubok trag na IX Međunarodnom festivalu horske duhovne muzike „Muzicki edikt“ u Nišu. Sa crkvenim horom Svetog Ilije iz Alikvipe (predgrađe Pitsburga, Pensilvanija), koji okuplja Srbe i Amerikance pravoslavne vere, Đorđe je doneo deo Amerike u srce Srbije — i zauzvrat poneo nezaboravne uspomene i prestižnu nagradu.
„Sve u Nišu i u Srbiji je jednostavno bilo predivno. Ljudi su ovde veoma gostoljubivi. Osećali smo se kao da smo kod kuće.“ – rekao je Đorđe Miloš za portal chicagodesavanja.us.
Nagrada za duh zajedništva
Na završnoj večeri festivala, u prepunoj Sabornoj crkvi Silaska Svetog Duha na apostole, Đorđu Milošu je uručena nagrada „Milan Mandić“ za izuzetno negovanje osećaja zajedništva među horskim pevačima. Nagradu su mu predali roditelji pokojnog pevača hora „Branko“, Milana Mandića.
„Hor možda nije savršen, ali pevamo iz srca – i mislim da je publika to i te kako osetila“, kaže Đorđe, dodajući da hor okuplja ljude različitih zanimanja i uzrasta, koje povezuje iskrena ljubav prema muzici i duhovnom nasleđu. „U našem horu ima i profesionalaca, ali većinu čine talentovani amateri. Najmlađi član ima svega 15 godina, dok najstariji broji 84. Te generacijske razlike daju horu posebnu snagu i toplinu.“
POVEZANE VESTI
Za Đorđa Miloša, hor nije samo muzička već i duhovna zajednica. „Moja filozofija je da svako može da peva. Svi imamo glas, i ne morate biti solo pevač da biste pevali u horu. Hor je zajedništvo – povezivanje glasova, slavljenje Boga, stvaranje nečeg lepog zajedno.“
Dva hora, jedna misija
Osim crkvenog hora Svetog Ilije iz Alikvipe, koji postoji čak 95 godina i okuplja uglavnom “glasove” druge i treće generacije srpskih Amerikanaca, Đorđe Miloš vodi i muški hor Car Lazar, specijalizovan za slovensku duhovnu muziku. Oba ansambla su sa velikim uspehom nastupala na koncertima i u bogosluženjima širom Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, a sada i Srbije.
„Za sve nas u grupi, ovo je prvi put da smo u Srbiji. Želeli smo da pokažemo da naša kultura, nasleđe i muzika žive i te kako u Americi.“
Repertoar sa dušom
Na festivalu je hor Svetog Ilije izveo pesme koje se u toj crkvi pevaju već skoro ceo vek – na engleskom i crkvenoslovenskom jeziku.
“Želeli smo da predstavimo naš dvostruki identitet. Naše bogosluženje se odvija na oba jezika – i to smo doneli sa sobom.”
Tenor sa svetskom karijerom
Kao solista, Đorđe Miloš je tumačio brojne uloge u operama i mjuziklima: Rodolfo u La Bohème, Tamino u Čarobnoj fruli, Princ Čarming u Cendrillon, Džon Adams u mjuziklu 1776, i mnoge druge. Nastupao je sa brojnim orkestrima širom SAD, uključujući Pittsburgh Symphony i Westmoreland Symphony.
„Biti tenor mi omogućava da postanem neko drugi – da istražujem emocije kroz likove. To je kao da trčite vokalni maraton – morate biti u vrhunskoj formi“, priznaje.
Omiljene uloge
Kada ga pitate za omiljenu ulogu, Đorđe Miloš bez razmišljanja kaže – Tamino iz Čarobne frule. “Veoma zabavna uloga – heroj, zaljubljeni mladić koji prolazi kroz razne izazove u fantastičnom svetu. Uz to, kostim je bio neobičan i zabavan: plava kosa, ‘bomber’ jakna… sve to je dodatno doprinelo posebnosti tog nastupa“, priča kroz osmeh.
Druga uloga koja mu je posebno značajna jeste Rodolfo iz Pučinijeve „La Bohème“. „Tu ulogu sam prvi put pevao u januaru ove godine. To je zapravo bila prva opera koju sam ikada gledao kao dečak od 13 ili 15 godina, i baš ona me je zainteresovala za svet opere. Stajati na istoj sceni, u ulozi koja me je tada inspirisala, bilo je zaista nestvarno iskustvo“, priseća se s emocijama.
Srpski u srcu i jeziku
Đorđe Miloš već dve godine uči srpski jezik sa profesorkom Milicom Petrović. Kaže da je srpski identitet duboko ukorenjen u njemu – kroz porodično vaspitanje, muziku i veru.
„Ta srpska krv teče našim venama. Biti ovde je kao povratak kući.“
Planovi za budućnost
Nakon Niša, Đorđe Miloš je sa horom putovao u Vrnjačku Banju, Zlatibor i Beograd, gde su pevali svetu liturgiju u Hramu Svetog Save. U Americi ga čekaju novi koncerti i plan za snimanje albuma sa starogradskim pesmama – omaž muzici koju dijaspora nosi u srcu.
„Planiram da snimim album sa pesmama Cuneta Gojkovića, Tozovca, Miroslava Ilića, Halida Bešlića, Tome Zdravkovića… Ljudi u dijaspori ih obožavaju.“
Takođe, planira jubilejski album sa horom Svetog Ilije povodom stogodišnjice postojanja 2030. godine. Kako ističe, voleo bi da se na albumu nađe i njegova omiljena kompozicija – Mokranjčeva „Deseta rukovet – Biljana platno beleše“, koja mu je posebno draga i kao dirigentu i kao pevaču.
Đorđe Miloš je više od tenora i dirigenta. On je glas srpske dijaspore, most između kontinenata, čuvar tradicije i borac za očuvanje duhovne muzike u savremenom svetu. Njegova priča dokazuje da nasleđe ne poznaje granice, a da srce — kada peva iz duše — uvek nađe put do publike.
PIŠE: ANA VELJKOVIĆ I FOTO: ALISA INNOCENTI, FESTIVAL MUZIČKI EDIKT
