Podaci Evropske kancelarije za statistiku – Eurostata pokazuju da je u 2023. godini oko 89.000 radnika van Evropske unije dobilo „plavu kartu“, odnosno radnu i boravišnu dozvolu za visokokvalifikovane stručnjake izvan područja EU.
Najviše ovih dozvola izdala je Nemačka – čak 69.000, što je 78 odsto od ukupnog broja. Sledi Poljska sa 7.000 ili osam odsto, i Francuska sa 4.000, odnosno četiri procenta.
Najviše plavih karata dobili su indijski državljani – 21.000 ili skoro četvrtinu od ukupnog broja (24 odsto), a zanimljivo je da iza njih slede državljani Rusije sa 9.000 ili 11 odsto. Tu su i radnici iz Turske sa 6.000 i iz Belorusije sa 5.000 dozvola.
Nemačka je na prvom mestu po “uvozu” radne snage, što visokokvalifikovanih radnika, što onih koji obavljaju proste fizičke poslove.
“Nemačkoj su potrebni radnici – najmanje 400.000 godišnje. Tako kažu stručnjaci. Jedna od mogućnosti da ti ljudi dođu u Nemačku jeste takozvano ’pravilo za Zapadni Balkan’. Ali pod novom vladom s Fridrihom Mercom na čelu, to pravilo moglo bi da bude značajno ograničeno”, piše Tagescajtung.
U daljem tekstu berlinski list podseća da na osnovu te posebne regulative za Zapadni Balkan ljudi iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije mogu bez problema da dođu u Nemačku na rad. Za to im nije potrebna stručna sprema, niti druga kvalifikacija, dovoljno je da imaju ponudu za posao i odobrenje Savezne agencije za rad i zapošljavanje. Pravilo je uvedeno 2015. godine, sa ciljem da se smanji broj često uzaludnih zahteva za dobijanje azila iz tih zemalja i da se ljudima omogući regularan pristup tržištu rada.
Međutim, od tada je broj zahteva za dobijanje azila iz zemalja Zapadnog Balkana značajno opao. Ljudi sa ovih prostora uglavnom rade u restoranima i hotelima, na građevini i u zdravstvu.
Krajem 2023. godine oko 76.000 državljana Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije imalo je radne dozvole u Nemačkoj, navedeno je na sajtu Jobbatical, koji se bavi imigracionim temama.
Nemačka je pod vođstvom Olafa Šolca (Scholz) 1. januara 2024. godine povećala kvotu za dodelu radnih viza sa 25.000 na 50.000 godišnje. Fridrih Merc je izabran za kancelara u utorak, pa ostaje da se narednih meseci vidi kakav će potez povući u ovoj oblasti, veoma važnoj kako za Nemačku, tako i za one koji traže posao u ovoj zemlji.
Dozvola za transfere unutar preduzeća
U 2023. godini članice EU su izdale ukupno 10.800 dozvola za transfere unutar preduzeća koje omogućavaju da građani koji nisu iz EU budu upućeni iz kompanije koja posluje van Unije u filijalu u jednoj od zemalja članica.
Najveći broj takvih dozvola izdat je u Holandiji (2.700 ili 25 odsto), Nemačkoj i Mađarskoj (po 1.900 ili 18 odsto), Francuskoj (1.500 ili 14 odsto) i Španiji (1.100 ili deset odsto).
Najviše ovih dozvola dobili su državljani Indije (3.900 ili 36 odsto svih dozvola), Kine (1.600 ili 14 procenata) i Južne Koreje (1.300 ili 12 odsto).
SAD svake godine odobre oko 140.000 imigrantskih viza
Približno 140.000 imigrantskih viza dostupno je svake fiskalne godine za strance (i njihove supružnike i decu) koji žele da emigriraju u SAD na osnovu svojih radnih veština. Ove imigrantske vize zasnovane na zapošljavanju raspoređene su među pet preferencijalnih kategorija.
Ako imate odgovarajuću kombinaciju veština, obrazovanja i/ili radnog iskustva i na drugi način ispunjavate uslove, možda ćete moći trajno da živite u Sjedinjenim Američkim Državama, navodi se na sajtu imigracione službe.
Neke kategorije preferencijalnih viza za useljenike zahtevaju da imate stalnu ponudu za posao od poslodavca iz SAD. On će se smatrati vašim sponzorom/moliocem i podneće peticiju za useljenike USCIS-u u vaše ime. Ako nije potrebna ponuda za posao, možete podneti peticiju u svoje ime, ističe se u uslovima za apliciranje.
Aktuelni američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) u svojoj izbornoj kampanji nije bio naročito naklonjen onima koji bi svoju sreću na poslovnom i privatnom planu okušali u SAD, a posebno se to odnosilo na državljane Meksika. Neke od Trampovih izvršnih naredbi potpisane su sa ciljem da se proširi sposobnost Imigracione i carinske službe (ICE) da hapsi i zadržava nezakonite migrante na tlu SAD, preneo je BBC.
Jedna od njih poništava dugogodišnju smernicu koja je zabranjivala imigracione racije u oblastima koje se smatraju „osetljivim“, kao što su škole, bolnice i crkve.
IZVOR: OBJEKTIV, FOTO: PIXABAY
