U znak sećanja na dan kada su radnici u Čikagu štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme, obeležava se Međunarodni praznik rada – Prvi maj. U Srbiji i regionu tradicionalno se u zoru izlazi na prvomajski uranak u prirodu, a sindikati organizuju proteste. Širom sveta organizuju se i parade. Međunarodni praznik rada je u Srbiji državni praznik, a neradni su 1. i 2. maj.
Praznik rada obeležava se 1. maja, na dan kada su radnici u Čikagu 1886. štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme. Trećeg maja došlo je do sukoba radnika koji su bili članovi sindikata sa štrajkbreherima. U sukobe se umešala policija, a četiri pripadnika sindikata su ubijena.
Narednog dana na Trgu Hejmarket anarhisti su organizivali demonstracije. Osoba čiji identitet nije utvrđen bacila je bombu kojom je ubijeno sedam, a ranjeno 67 policajaca. Osam anarhista je uhapšeno, optuženo za ubistvo i osuđeno na smrt, iako njihova krivica nije utvrđena.
Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. odlučeno je da se naredne godine održi velika manifestacija kojom će se proslaviti 1. maj, u znak sećanja na aferu „Hejmarket“ u Čikagu, ali i kao vid borbe za radnička prava.
Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.
U mnogim evropskim zemljama i američkim gradovima 1890. godine radnici su izašli na ulice tražeći, kao i u Čikagu, osmočasovno radno vreme. U Nemačkoj je došlo i do nereda kada se u proteste umešala policija, a u mnogim gradovima demonstracije su održane uprkos pretnjama vlasti da će policija rasterati učesnike.
Praznik rada u Srbiji – od zabrana do uranaka
Obeležavanje Praznika rada u Srbiji prešlo je dug put – od zabrane održavanja kojoj su prkosili radnici protestnim šetnjama, bojkotom rada i zborovima, preko prvomajskih uranaka do obaveze koju je uveo Josip Broz Tito 1945. godine. Slavljenje tog praznika predstavljalo je borbu ne samo za radnička, već i za politička prava i slobode.
U Službenom listu Demokratske Federativne Jugoslavije 24. aprila 1945. godine objavljena je Uredba o proglašenju Prvog maja državnim praznikom, koju je potpisao Josip Broz Tito:
„Prvi maj proglašava se državnim praznikom. U državnim nadleštvima, državnim i privatnim ustanovama i preduzećima toga dana neće se raditi. Prvog maja sve radnje moraju biti zatvorene.“
Obeležavanje praznika u Srbiji je počelo ranije – 1893. godine. Tada su se u osam časova radnici okupili u „Radničkoj kasini“ u Makedonskoj ulici, noseći crvene trake na kojima je pisalo „Proleteri svih zemalja ujedinite se!“
Iz godine u godinu pokret je rastao, na proslavama se pojavljivalo sve više ljudi, a među predstavnicima socijalističkog pokreta, između ostalih, bili su Vasa Pelagić i Dimitrije Tucović. Početak 20. veka je obeležila zabrana kretanja povorki u određenim delovima grada, dok je crvena boja postala simbol pokreta.
Do kraja tridesetih i četrdesetih godina organizuju se obustave rada, demonstracije i stalno se ističu zahtevi da se zemlja pripremi za otpor protiv fašističke agresije. I tokom okupacije 1941, na poziv Komunističke partije Jugoslavije održane su demonstracije.
Tek posle Drugog svetskog rata, Praznik rada je ozvaničen i prešao kompletan put od zabrane do obaveze.
U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na prvomajski uranak. Prvomajske proslava u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u području kod Mladenovca, 1895. godine.
Život paganskih običaja u prvomajskom uranku
Iako se 1. maj vezuje za praznik rada i prava radnika, prvi dan maja proslavljao se još u antičkoj Grčkoj, dok tragovi nekih paganskih običaja žive i u prvomajskom uranku.
Maia, Maioma, Majsko drvo, Majski stub, Otac maj, Majska dama, Kraljica maja – nazivi su i simboli koji su se vekovima povezivali sa slavljenjem boga vegetacije, preporoda i blagostanja.
Zabeleženo je i da se u starom Rimu, još u drugom veku, za vreme vladavine Komoda, proslavljala Majoma – festival plesa, muzike, opijanja trajao je tokom maja meseca pa otuda i naziv.
Prvi maj su proslavljali i Kelti. Za Druide, keltske sveštenike, najznačajnija svetkovina bila je Beltein ili Beltan, čiji naziv potiče od keltskih reči „belo“ i „tanos“. Termini, sjajna vatra odnosno vatra radosnica, koja se palila baš 1. maja, bila je posvećena vrhovnom božanstvu.
Ogromne vatre paljene su na brdima i uzvišicama, oko njih se igralo, pevalo i pilo. Verovali su da takva vatra čuva od veštica i bolesti, kako ljude tako i životinje, jer je stočarstvo bilo važna grana opstanka.
Proslava 1. maja na sličan način, zabeležena je i kod starih Slovena, a tragove tih običaja možemo videti u običajima vezanim za Đurđevdan.
IZVOR: RTS I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
