Srpska kraljevska akademija naučnika i umetnika dodelila je veliko priznanje – Zlatnu povelju „Dr Draga Ljočić“, dr Slađani Slađi Mitrić, lekarki iz Čikaga, rođenoj Lozničanki, koja je, kako se ističe u obrazloženju, „za 15 godina, koliko živi i radi u Americi, pronela slavu srpskog zdravstva, srpskog imena i ostala čvrsto vezana za svoje korene“.
Akademik profesor dr Mirko Kerkez, ugledni srpski hirurg, koji je bio višegodišnji zamenik direktora Kliničkog centra Srbije i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, ističe da dr Mitrić „spada u red onih mladih ljudi, koji, za otadžbinu, nisu izgubljeni, već su stigli preko okeana da budu podrška našim ljudima, i kad je u pitanju zdravlje i očuvanje korena“.
Ličnim primerom, držeći se čvrste veze sa porodicom, ali i sa srodnicima i ljudima iz Srbije, prepoznata je kao ličnost čija su vrata za pomoć našim ljudima bila i ostala, vazda, otvorena – kaže akademik Kerkez.
Njena karijera je, za njene godine, fascinantna. Vrhunski je lekar, specijalista interne medicine i specijalista za gojaznost. Te specijalizacije koje su nasušna potreba Amerike, dr Slađa je sjajno prepoznala kao jako mlada i pokazala sve svoje raskošno znanje i umeće iz beogradske Medicinske škole, pronoseći i njenu i slavu Medicinskog fakulteta u prestonici Srbije, koji je završila u roku.
I uvek se vraća u Srbiju, u svoju Loznicu, svoje Runjane, u Vukov zavičaj, kod svojih divnih roditelja, Zore i Ljubisava, koji su često kod nje u Čikagu, gde je i njena sestra Svetlana, uspešna profesorka engleskog.
Vest o prestižnoj nagradi brzo se pročula u rodnom kraju, ali i u dalekoj Americi, gde je primila to veliko priznanje, u Čikagu, gradu gde radi, u bolnici Univerziteta North Shore. Zapaženi je i predavač na Čikaškom univerzitetu, koji je jedan od najboljih na svetu.
Ponosna sam što sam dobila nagradu koja nosi ime prve srpske doktorke, prve fakultetski obrazovane žene kod Srba i jedne od prvih pet u tadašnjoj Evropi, koja je bila ne samo veliki lekar, već značajna po rodoljublju, humanitarnim delima, zadužbinarstvu i borbi za, kako bi se sad to reklo, rodnu ravnopravnost – priča dr Slađana, kojoj nije bilo lako da uđe u lekarske vode u Americi.
Morala sam da položim sve američke ispite kao da počinjem studije Medicinskog fakulteta, sve iznova i, naravno, na engleskom jeziku.
Pre 14 godina je krenula na specijalizaciju za internu medicinu, u međuvremenu je radila u Indijani, da bi došla u Čikago da leči pacijente u prestižnoj bolnici i da predaje na slavnom ovdašnjem univerzitetu.
Drago mi je što su ljudi u meni prepoznali ovde ne samo klasičnog lekara, specijalistu, već i onoga kome hoće, svim srcem, da „otvore dušu“, u želji da im budem lekar i duše i tela – kaže dr Mitrić.
Poznato je da je u Americi gojaznost veliki problem, kao izvor mnogih bolesti. Zato ovaj posao traži, uz znanje koje se podrazumeva, i suptilan način traganja kako da pacijent, na najbolji način, prihvati, ali i sprovodi ono što ja procenim da treba da čini.
Nagrada je baš stigla kada su proslavljali 71. rođendan njenog oca Ljubisava. Udata je, ima dvoje dece, od osam i 10 godina, koja, naravno, govore srpski, a njen muž je cenjen finansijski savetnik. Kad god joj se ukaže prilika dolazi u Srbiju, i po nekoliko puta godišnje.
IZVOR: NOVOSTI FOTO: PEXELS
