U razgovoru s Markom Dimitrijevićem, srpskim inženjerom koji već decenijima živi i radi u Americi, otkrili smo njegovo neobično i inspirativno putovanje iz sveta elektroinženjeringa na pozornicu Čikaga, gde je prvi put zaigrao kao knez Miloš u predstavi „Nebeski poker“ čija je premijera bila sredinom oktobra u Skokie teatru.
NEOČEKIVANA PRILIKA: Marko Dimitrijević i njegova prva glumačka uloga
Marko Dimitrijević, 46-godišnji elektroinženjer po struci, prešao je dug put od svojih početaka u Srbiji 1989. godine do svoje zlatne prilike u svetu glume u Čikagu – gradu u kojem od preseljenja u Ameriku živi sa svojom porodicom.
U razgovoru o njegovom prelasku iz sveta inženjeringa u svet pozorišta, Marko nam je otkrio da je ulogu kneza Miloša dobio na vrlo neočekivan način, baš pre nego što je krenuo na porodično putovanje tokom proteklog leta u Srbiju. Bio je pomalo iznenađen i uzbuđen što je dobio priliku da zaigra u predstavi, posebno jer pre toga, kako je istakao, nije imao iskustva sa glumom.
“Do mog angažmana je došlo vrlo slučajno i 100 odsto neočekivano. Tačnije, Vlatko Ždrale – kolega koji u predstavi „Nebeski poker“ glumi cara Lazara me je pozvao u čikaško volontersko pozorište na prvo čitanje scenarija koje se dogodilo tri meseca pre premijere ove istorijske komedije. Dopala mi se zabavna priča o Vitomiru, srpskom seljaku iz okoline Čačka koji je imao priliku da na jednom mestu razgovara sa vladarima koji su kreirali sudbinu države kroz istoriju. Uz to, pisac i reditelj predstave Milan Andrijanić me je ohrabrio da učestvujem u ovom projektu i tako je sve krenulo spontano, u duhu druženja i saradnje. Moram da istaknem da je Andrijanić uzimao u obzir stavove glumaca što je doprinelo zajedničkom razvoju predstave”, ističe naš sagovornik.
POVEZANE VESTI
Da je to bila prava odluka potvrdila mu je i publika na premijeri u Skokie teatru koja je, kako Marko ističe, divno reagovala na predstavu “Nebeski poker”.
“Na samoj premijeri sam bio dosta uzbuđen, ali pouzdao sam se u sve pripreme i veliko iskustvo svojih kolega. Već na prvoj sceni reakcija publike je bila pozitivna i smeh i aplauzi tokom predstave su se samo ređali. Uživao u svakom trenutku na sceni”, kaže Dimitrjević.
INŽENJER NA SCENI: Kako je elektroinženjering pomogao u svetu glume
Nakon ovog iskustva, Marko ističe da je njegova percepcija prema glumi evoluirala, te da sada ima dublje razumevanje za trud i organizaciju koji su potrebni za stvaranje uspešne predstave. Takođe, izražava želju da se u budućnosti uključi u projekte srpske zajednice u Čikagu i pozorišta.
“Moj posao i profesija se u suštini dosta razlikuju od kreativnog sveta umetnosti, ali ima i nekih bitnih paralela. Već deset i više godina se bavim razvojom tehničkih projekata u domenu energetike i aplikacije litijum jonskih baterija. Iskustvo vođenja timova i nastupa pred velikim grupama ljudi u mom inženjerskom poslu mi je pomoglo da se lakše prilagodim pozornici”, objašnjava Marko Dimitrijević.
Ističe da je saradnja sa čak 19 glumaca na sceni bila konstruktivna i da nije bilo izazova s egom među glumcima.
“Što se tiče pripreme za ulogu kneza Miloša, oslanjao sam se na primer Aleksandra Berčeka i dodavao svoj lični pečat. Porodična i kulturna povezanost sa Srbijom mi je pomogla da bolje razumem karakter koji je istorijski značajan za Srbiju”, kaže Marko i dodaje da mu je prisustvo srpske zajednice u Čikagu u ovom kreativnom izazovu dosta pomoglo.
“Nekoliko nas je glumilo po prvi put, ali se to skoro nije ni primetilo na probama. Svi smo poreklom iz Srbije. Nekoliko kolega i koleginica su rođeni u Americi, ali ne zaboravljaju svoje korene. To se videlo i na probama jer smo donosili domaće specijalitete, rakiju, kiflice, kobasice i što bi se reklo po “naški” družili i smejali do suza. Jedva sam čekao premijeru predstave kako bismo sve to podelili sa publikom i svojim porodicama. Voleo bih i spreman sam da ponovo budem deo takvog sličnog projekta”, kaže kroz osmeh Marko Dimitrijević.
NOSTALGIJA ZA SRBIJOM i jačanje srpske zajednice u Čikagu
U pogledu njegovog angažmana u srpskoj zajednici, Marko otkriva da se trudi da se uključi koliko god može. Posećuje prvoslavnu crkvu i kulturne događaje u Čikagu i trudi se da očuva srpski jezik i običaje u svojoj porodici. Njegova deca, takođe pokazuju interesovanje za srpsku kulturu, folklor i sport.
“U Čikagu se osećam kao kod kuće iako mi, priznajem, Srbija, a najviše prijatelji, rođaci, planine ali i srpska peciva ponekad nedostaju. Iako sam u Americi već trideset godina, smatram da sam duhom još u Srbiji, a želim da istaknem da se i moja porodica tako oseća. Moja supruga Milena i ja se trudimo da u kući pred decom negujemo i govorimo srpski jezik. Zajedno smo skoro svakog petka na druženjima u crkvenim prostorijama u kojima organizuju druženja. Jedno vreme sam bio u odboru srpske akademije Sv. Sava i učestvovao u razvoju objekta našeg hrama „Holy Resurrection”. Ovo iskustvo u pozorištu me je je motivisalo da se i dalje angažujem u jačanju veza srpske zajednice u Čikagu“, značajno napominje naš sagovornik.
Markova ljubav prema Srbiji, običajima i kulturi, ostaju snažne, a njegova podrška i angažman u zajednici, kako ocenjuje, doprinose očuvanju srpskog duha u srcu Čikaga.
“Volim svoj dom u Americi, ali planiram da u skorije vreme porodično obiđem Srbiju i poseti što više znamenitosti i „etno“ destinacija. Ovih dana je lepo videti i „AirSerbia“ na nebu iznad Čikaga! Direkan let za Srbiju će nam najverovatnije omogućiti da češće „skoknem”, makar na nedelju dana, u Srbiju”, naglašava svestrani Srbin u Americi, Marko Dimitrjević koji se u slobodno vreme, pored glume bavi i letenjem.
“Ali, to je priča za neki drugi put. Za sada se radujem što ćemo ponovo igrati “Nebeski poker” koji nadilazi prostore Čikaga i srpske dijaspore”, zaključuje Dimitrijević.
PIŠE: ANA VELJKOVIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
