Deca iz jedan odsto finansijski najmoćnijih porodica imaju dvostruko veće šanse da pohađaju elitne američke univerzitete od dece iz porodica srednje klase koja imaju iste rezultate na testovima, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Državama.
Istraživanje je sprovela „Opportunity insights“, grupa istraživača sa Univerziteta Harvard i političkih analitičara koji proučavaju nejednakost.
Istraživači su analizirali podatke sa osam univerziteta Ajvi lige, pored Stanforda, MIT-a, Djuka i Univerziteta u Čikagu.
Cilj istraživanja je bio da se utvrdi da li škole održavaju privilegije i kako bi mogle da diverzifikuju populaciju onih koji ostvaruju najviše prihode u Sjedinjenim Državama promenom politike prijema.
Da bi odgovorili na ovo pitanje, analizirali su anonimne podatke o prijemu povezane sa evidencijom poreza na dohodak i rezultatima SIT i EST testova.
U studiji su korišćene poreske prijave od 1999. do 2015. godine i rezultati testova od 2001. do 2015. godine.
Uprkos značajnoj prednosti prilikom prijema u elitne škole, studija je pokazala da se slična prednost ne registruje na vodećim državnim koledžima.
„Ogromna razlika u procentima prijema prema prihodima roditelja između odabranih javnih i privatnih institucija ukazuje da visokorangirani privatni fakulteti mogu imati kapacitet da promene sastav svojih studenata tako što će promeniti svoju praksu prijema kako bi oponašali one koje koriste visokorangirani državni univerziteti“, navedeno je u studiji.
Studija je utvrdila da je više faktora dovelo do ovih prednosti: prednost prijema za potomke bivših studenata fakulteta, naglasak na neakademskim kriterijumima i prijem po osnovu sportskih rezultata. U istraživanju je takođe ustanovljeno da ovi kriterijumi nisu uticali na postuniverzitetske rezultate, ali su rezultati testova bili tačniji u predviđanju uspeha studenata po završetku studija.
Pokazalo se i da pohađanje jedne od elitnih institucija ima dugotrajne efekte. Za 60 odsto povećava šanse da ovi studenti uđu u kategoriju od jedan odsto onih koji ostvaruju najvišu zaradu, i skoro udvostručuje verovatnoću pohađanja postdiplomskih studija i utrostručuje njihove šanse da se zaposle u prestižnim kompanijama.
U studiji su tih jedan odsto definisani kao oni koji imaju godišnji prihod preko 611.000 dolara.
Pošto liderske pozicije u Sjedinjenim Državama nesrazmerno zauzimaju diplomci elitnih škola, istraživači „Oportjuniti insajtsa“ tvrde da bi škole mogle da diverzifikuju lidere u zemlji promenom njihove politike prijema.
„Zaključujemo da i pored toga što obrazuju mali udeo studenata u ukupnoj populaciji i stoga ne mogu sami da promene stopu društvene mobilnosti, Ajvi-plus univerziteti bi mogli značajno da diverzifikuju socio-ekonomsko poreklo lidera društva promenom njihove prakse upisa“, navodi se u studiji.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
