Predsednik Aleksandar Vučić, koji je bio meta protesta u Beogradu, igra svoju ulogu u odbrani Srba na Kosovu, gde su se tenzije nedavno razbuktale, piše u novom tekstu New York Times.
Kako se dodaje u analizi ovog medija, demonstranti u Beogradu zatražili su u subotu ostavke najviših zvaničnika nakon dve masovna pucnjave u kojima je početkom maja ubijeno 18 ljudi.
„Njemu se udvaraju američke i evropske diplomate, uzdiže ga medijska mašinerija posvećena omalovažavanju njegovih kritičara, a preostalo mu je još četiri godine predsedničkog mandata koji je prošle godine osiguran ubedljivom pobedom na ponovnim izborima“, ističe se u analizi New York Times-a.
Ali, dodaje se, predsednik Aleksandar Vučić, lider Srbije duže od decenije, nikada nije izgledao tako „izgubljeno kao kada se ove nedelje pojavio u zvaničnom video snimku na prostranoj krovnoj terasi svoje predsedničke kancelarije, kako deli činiju trešanja sa dvoje saradnika — vajkajući se, da ih demonstranti na ulicama nazivaju nepristojnim imenima, kao „nenormalnim, ludacima, ubicama, kriminalcima“.
U tekstu se napominje da su preterane uvrede, koje uobičajeno praktikuju „rotvajlerski tabloidi, lojalni gospodinu Vučiću“ i provladine televizije, upućivane su, bar u javnosti, uglavnom predsednikovim neprijateljima.
„Ali, posle višenedeljnih uličnih protesta, pokrenutih prošlog meseca isprovociranih dvema masovnim pucnjavama, sad je gospodin Vučić na udaru — i u defanzivi kao nikada pre od kada se 2012. etablirao kao stožer oko koga se okreće srpska politika“, dodaje se.
Prema njihovim navodima, protesti, sa pozivima na smenu visokih zvaničnika iz organa za sprovođenje zakona i oduzimanje dozvola za emitovanje dvema provladinim televizijama, prerasli su u širi revolt protiv „klime nasilja“, za koju su okrivili gospodina Vučića i njegove medijske pse.
„Ne kladim se na njegov pad, jer lideri poput Vučića imaju veoma moćne tehnike za opstanak“, kaže Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, nezavisnog istraživačkog instituta. „Ali postoji otvorena rana i ajkule kruže u vodi.“
U ovim nemirnim vodama, kako naglašava New York Times, željno peca Rusija, čiji je ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko ove nedelje okrivio Zapad za podsticanje talasa protesta, što se poklopilo sa rasplamsavanjem tenzija na Kosovu – teritoriji koja je proglasila nezavisnost 2008.
„Dok su desetine hiljada ljudi izašle na ulice Beograda krajem prošlog meseca, gospodin Vučić je naredio svojoj vojsci da krene ka severu Kosova, koji je uglavnom naseljen etničkim Srbima. Taj potez usledio je nakon odluke kosovskog premijera Aljbina Kurtija da zauzme opštinske zgrade u toj oblasti i postavi nove gradonačelnike, etničke Albanaca, koji su pobedili nakon što su izbore bojkotovali svi Srbi, osim njih desetak“, piše New York Times.
To je, dodaje se, razbesnelo kosovske Srbe, koji su napali mirovne snage NATO-a, ranivši na desetine njih i nateravši Alijansu da pošalje stotine dodatnih vojnika na sever Kosova.
New York Times podseća da je pozivajući se na probleme sa Kosovom, g. Bocan-Harčenko, ambasador Moskve, rekao za RT Balkan, rusku državnu medijsku korporaciju, da je „cilj Zapada da promeni politiku Srbije“ – poruka koja je upućena nacionalistički orijentisanim Srbima, koji Rusiju vide kao svog branioca i koji mrze Sjedinjene Države zbog NATO bombardovanja 1999. tokom rata oko Kosova.
Pozivaju se i na nedavno istraživanje Demostata, istraživačke grupe, koje je pokazalo da je samo tri odsto Srba reklo da podržava Sjedinjene Države i da žele dobre odnose sa njima, za razliku od 22 odsto onih koji tako misle o Rusiji. Istovremeno, 32 odsto podržava Evropsku uniju i skandinavske zemlje, što ukazuje da podrška Rusiji, iako snažna, zaostaje za podrškom Zapadu u celini.
„A ono što je ruski ambasador predstavio kao zapadnu zaveru da se izazovu problemi na Kosovu i svrgne gospodina Vučića, većina stručnjaka, ali i demonstranata, vidi upravo suprotno“, dodaje autor članka.
Kosovo je, kaže Čedomir Čupić, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu, „već izgubljeno“, jer ne postoji realna mogućnost da ga Srbija vrati i vlada nad više od milion neposlušnih etničkih Albanaca. Ali za Rusiju, rekao je on, domaće strasti koje još uvek izaziva Kosovo su Božji dar za Moskvu — „čačkalica koju uvek može da se ubode da bi se SAD i Evropa osećale nervozno“.
