Danas je 1. april, Svetski dan šale, kada se mnogi trude drugima napraviti razne smicalice samo zbog smeha i zabave iako ponekad te naizgled bezazlene šale imaju i neželjene efekte.
Obeležava se već vekovima, ali je njegovo poreklo nejasno. Postoje razna tumačenja, a jedno od njih je da se ovaj svojevrsni „narodni praznik“ pojavio krajem srednjeg veka u Evropi kao Dan svih luda, koji je predstavljao opštenarodno veselje.
Englezi misle da je Dan šale preuzet sa Istoka i 1. april zovu „Danom svih glupaka“. Finci taj dan povezuju sa prolećnim podučavanjem dece o privrednim radovima, a slično je i u Švajcarskoj.
Postoje mišljenja da koreni tog „praznika“ dosežu do starog Rima, poznatog i po tome što su tamošnji stanovnici umeli da se dobro zabavljaju, smišljajući različite šale.
Mnogi misle da se taj običaj pojavio u 16. veku u Francuskoj, oko 1564. godine, a za onog ko je nasamaren imali su običaj da kažu da je dobio „aprilsku ribu“.
U holandskom Ajndhovenu održava se svojevrsna tradicija zbijanja šala 1. aprila, novine se utrkuju da objave „ekskluzivne“ vesti, kao na primer o dolasku nekih svetskih državnika u taj grad, o bolestima, o eksperimentima u atomistici.
Nemci 1. april smatraju danom u kojem su ranjivi, a svoje loše osećanje manje vezuju za zbijanje neukusnih šala, a više za predanje da se 1. aprila rodio apostol Juda, Hristov izdajnik, piše Avaz.
Običaj zbijanja prvoaprilskih šala nije zaobišao ni balkanske prostore, pa se često u medijima moglo naći ponešto što bi „iznenadilo“ čitaoce.
Muzej šala u San Dijegu objavio je spisak deset najboljih prvoaprilskih šala u anglosaksonskoj štampi, a jedna od najsmješnijih ima veze sa politikom.
Ta šala odnosi se na američki državni radio, koji je 1992. godine najavio novu kandidaturu Ričarda Niksona za predsedničke izbore, pod motom: „Nisam učinio ništa loše i neću to ponoviti“!
Prema tradiciji u mnogim zemljama, ljudi mogu da drugima priređuju šale do podneva 1. aprila, međutim, ako to rade posle tog vremena, onda i sami postaju aprilske lude.
Držeći se tradicije i mnoge medijske kuće, kompanije, web stranice i druge šaljivdžije u svetu oglašavale su se raznim prvoaprilskim šalama – od smešnih do apsurdnih, pa je tako proteklih godina bilo vesti da se Dejvid Bekam pridružio australijskoj fudbalskoj reprezentaciji, da je predsednik Francuske Nikola Sarkozi podneo neopozivu ostavku, kao i da je Kanada kupila pola Havajskog ostrva.
Nacionalna Geografija: Četiri teorije o 1. aprilu
Iako ne postoji tačno definisan odgovor otkada se i zašto 1. april smatra Danom šale, postoje samo teorije. National Geographic objavio je pet najzanimljivijih činjenica o ovom veselom prazniku.
Biblija
Poreklo ovog međunarodno priznatog dana datira još od biblijskih dana. Ova teorija ističe da se praznik šale slavi od kada je Noje, prvi put pustio golubicu da proveri da li se voda od velike poplave povukla. Da je to bio prvi april potvrđeno je i u Hebrejskoj Bibliji, kao i u 71. suri Kurana.
Još jedna teorija govori da je Isus poslat od strane Pontija Pilata do Iroda i nazad baš na ovaj dan. Ovaj put je često nazivan i kao uzaludan posao, odnosno kao smicalica. Pa se upravo zbog toga smatra da se taj dan od tada računa kao Dan šale.
Rim
Šale koje su se odvijale 1. aprila takođe datiraju iz vremena drevnog Rima. Smatra se da su Rimljani i Kelti praznovali festival šala u vreme prolećne ravnodnevnice koja se događa blizu Dana šale.
Takođe, postoji i drevni rimski mit koji govori o bogu Plutonu i njegovoj otmici Proserpine, boginje žita i žetve. Proserpinina majka je mogla samo da čuje glas svoje ćerke i uzalud je za njom tragala po ogromnim prostranstvima podzemnog sveta. Ovo se takođe, kao i kod slučaja Isusa, smatralo uzaludnim poslom.
Prelazak sa Julijanskog na Gregorijanski kalendar
Rimljani i Hindusi su slavili Novu godinu odmah nakon prolećne ravnodnevnice, koja je 20. ili 21. marta. U srednjem veku, veći deo Evrope je slavio 25. mart, praznik Blagovesti, kao početak praznovanja Nove godine. Slavlje bi trajalo nedelju dana, sve do 1. aprila. Papa Grgur XIII je 1582. godine naredio poštovanje gregorijanskog kalendara, po kome se Nova godina proslavlja 1. januara.
Pošto narod nikada nije bio sklon prihvatanju novih pravila u svakodnevnom životu, mnogi su odbili da se povinuju kalendaru pape Grgura i nastavili da slave Novu godinu oko 1. aprila. Oni koji su prihvatili novi kalendar, tog dana su zbijali šale na račun „neobaveštenih“, ismevajući njihova zastarela slavlja.
Britanska kultura
Jedna od teorija vezana je za britanskog kralja iz XIII veka. Naime, ovaj kralj bi svaki put kojim bi prošao, proglašavao javnim dobrom. Jednom je, 1. aprila, planirao da prođe kroz deo grada Notingemšira. Kada su čuli planove kralja, građani su odlučili da mu ne dozvole da uđe u grad. Kralj je zbog toga poslao vojsku, kako bi kaznio neposlušne građane, ali kada je vojska stigla, ceo grad se upustio u budalaste aktivnosti, kao što je davljenje ribe na suvom. Kada je čuo kako su se ponašali stanovnici ovog grada, kralj je proglasio grad suviše glupim za kaznu.
IZVOR: DANAS I FOTO: PIXABAY
