Ako vam se čini da više jedete u ovo zimsko vreme, osećaj vas ne vara – zima zaista utiče na vaš apetit. Međutim, ne brinite, postoje načini kako da držite apetit pod kontrolom. Kada nastupi hladno, praznično vreme, onda nam se jede jača, kaloričnija hrana.
Pretpostavlja se da je razlog psihološke, kao i fiziološke prirode. Pad temperature uz manju količinu dnevnog svetla na neki način utiče na receptore za glad u mozgu pojačavajući apetit. U ovo zimsko vreme manje se i krećemo i manje trošimo kalorije na aktivnosti, a više na termoregulaciju našeg tela. Rezultat možete da naslutite.
Osobe koje tokom godine drže stabilnu kilažu obično se u zimskim mesecima ugoje oko pola kilograma do kilogram. Kod osoba kod kojih težina u toku godine varira, ovaj „zimski dodatak” je znatno veći, što može nepovoljno da utiče na dijetu ukoliko se odluče da je drže zimi. Prosečna osoba od 50 godina koja nije fizički aktivna obično je 15 do 20 kilograma teža nego kad je imala 20 godina, upravo zbog „zimskog” gojenja. Pojačan zimski apetit dodaje kilograme i masne naslage upravo u ovo vreme godine.
Čim padne temperatura zaželimo se jake hrane, gibanice, makarona s mesom, masnog sira, domaće pogače, džema i krompira. Sve nas to lepo „greje” i daje nam snagu, ali i više od toga. A ako nam je u stanu ili kući hladno, „navalićemo” još više. Do mozga stiže signal da je hladno, a on uključuje „funkciju preživljavanja” koja šalje naredbu telu da se zagreje i – apetit skače.
Istovremeno organizam traži hranu bogatu ugljenim hidratima (skrobom i šećerima), koja može brzo da nas zagreje. Nivo šećera u krvi raste i spušta se, što dalje utiče na apetit. Hrana bogata ugljenim hidratima diže nivo serotonina koji nam pomaže da se „borimo” protiv depresije izazvane mrakom i hladnim vremenom. Kada se rano smrkava, imamo manje vremena za (fizičke) aktivnosti napolju.
Ali ako bismo se uz zdravu ishranu pokrenuli i aktivirali i u zatvorenom prostoru, fizička aktivnost bi povećala nivo serotonina, utrošila onaj višak kalorija i dvostruko nas oraspoložila. Bez toga, biće nam mnogo teško da postignemo ono što smo zacrtali.
Kako da se ne ugojite zimi?
– Ne zaboravite na užinu. Užina nam služi da održimo nivo šećera u krvi što ravnomernijim, kako ne bismo pregladneli i posle preterali s jelom. Birajte hranu koja je nutritivno bogata, sa dosta vlakana i belančevina.
– Izbegavajte sokove, slatkiše i zanimacije. Ako ih često jedemo, oni nam najviše smetaju. Puni su šećera, masti i ugljenih hidrata, kalorijske bombe koje goje.
– Pronađite zdrave recepte. Skoro svako kalorično i jako jelo može da se pripremi i na alternativan način, koristeći manje kalorične namirnice.
– Napravite plan fizičkih aktivnosti. Čak i kada je hladno, stavite na papir šta sve možete da radite napolju ili unutra. Planirajte kupovine kao fizičku aktivnost. Igrajte se s decom, izvodite psa u šetnju, radite bilo šta što će vam pomoći da potrošite kalorije umesto da sedite kod kuće.
– Regulišite temperaturu prostora u kojem boravite. Ako imate sopstveno grejanje na poslu, u kući ili stanu, povećajte temperaturu, izolujte prozore i vrata.
– Oblačite se prema vremenskoj situaciji. Ne izlazite napolje slabo obučeni, neka vam odeća bude slojevita i primerena vremenu. Ukoliko nije dovoljna, može vas spopasti glad dok ste napolju.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: PRINTSCREEN
