Sedenje, naročito dugo, može imati ozbiljan negativan uticaj na opšte zdravlje i dobrobit našeg organizma.
Zato je od izuzetnog značaja da osmislimo i sprovodimo zdravije životne navike kako bismo sedentarni način života smanjili na najmanju moguću meru.
Sedenje nije dobro za naše srce
U jednoj studiji naučnici su prvo primetili da se nešto dešava kada su upoređivali dve slične grupe: profesionalne vozače, koji sede veći deo dana, i konduktere ili čuvare, koji ne sede. Iako su im ishrana i način života bili veoma slični, oni koji su sedeli imali su otprilike dvostruko veće šanse da dobiju srčane bolesti od onih koji su stajali.
Sedenje može da nam skrati život
Veća je verovatnoća da ćemo umreti ranije iz bilo kog razloga ako dugo sedimo. Ne pomaže ni ako vežbamo svaki dan ili ne. Naravno, to nije izgovor da preskočimo odlazak u teretanu. Ako to uradimo, naše vreme može biti još kraće.
Veća je verovatnoća od pojave demencije
Ako previše sedimo naš mozak mogao bi da izgleda kao kod nekoga sa demencijom. Sedenje takođe povećava rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa, moždanog udara, visokog krvnog pritiska i visokog holesterola, a sve to ima uticaja na ovo stanje. Kretanje tokom dana može pomoći čak i više od vežbanja da bismo smanjili rizik od svih ovih zdravstvenih problema.
Poništava svo vežbanje
Efekte previše sedenja teško da možemo da poništimo vežbanjem. Čak i ako vežbamo 7 sati nedeljno, što je daleko više od predloženih 2-3 sata, ne možemo da preokrenemo efekte neprekidnog sedmočasovnog sedenja. Ne smemo da odbaciti sav taj naporan rad i trud u teretani tako što ćemo ostatak dana preležati na kauču. Nastavite da se krećete!
Naše šanse za dijabetes rastu
Veća je verovatnoća da ćemo imati dijabetes ako sedimo ceo dan. I to ne samo zato što sagorevamo manje kalorija. Samo sedenje za to je zaslužno. Nije jasno zašto, ali lekari misle da sedenje može promeniti način na koji naše telo reaguje na insulin, hormon koji mu pomaže da sagoreva šećer i ugljene hidrate za energiju.
Možemo da dobijemo DVT
Duboka venska tromboza (DVT) ugrušak je koji se formira u nozi, često zato što predugo mirno sedimo. Ovo može da bude ozbiljno ako se ugrušak oslobodi i zastane u našim plućima. Možemo da primetimo otok i bol, ali neki ljudi nemaju simptome. Zato treba prekinuti sa navikama dugotrajnog sedenja.
Od dugog sedenja se gojimo
Dugo gledamo TV ili satima surfujemo internetom? Veća je verovatnoća da ćemo biti gojazni. Ako vežbamo svaki dan, to je dobro, ali to neće uticati na dodatnu težinu koju dobijamo zbog previše vremena koje provodimo ispred ekrana.
Naša anksioznost može da poraste
Možda smo često sami i radimo onlajn. Ako nam ovo poremeti san, možemo postati još više uznemireni. Osim toga, previše vremena provedenog u samoći može nas dovesti do toga da se udaljimo od prijatelja i voljenih, što je povezano sa društvenom anksioznošću. Naučnici još pokušavaju da otkriju tačan uzrok.
Sedenje nije dobro za leđa
Sedeći položaj stvara veliki stres na mišiće leđa, vrat i kičmu. Još je gore ako se pogrbimo. Dobro je da imamo ergonomsku stolicu – što znači da treba da bude odgovarajuće visine i da podržava naša leđa na odgovarajućim mestima. Ali zapamtite: bez obzira na to koliko nam je udobno, našim leđima i dalje neće prijati dugo sedenje. Ustanite i razmrdajte se minut-dva svakih pola sata kako biste ispravili kičmu.
Sedenje dovodi do proširenih vena
Sedimo predugo i krv može da se nakupi u našim nogama. Ovo stvara dodatni pritisak u našim venama. Mogle bi da oteknu, uvrnu se ili izboče, što lekari zovu proširene vene. Takođe mogu da se pojave paukove vene, snopovi popucalih krvnih sudova u blizini. Obično nisu ozbiljne, ali mogu da bole. Lekar može da nam ponudi opcije lečenja ako su nam potrebne.
Nije dobro ako se ne krećemo
Starije odrasle osobe koje nisu aktivne mogu imati veću verovatnoću da dobiju osteoporozu (oslabljene kosti) i mogu polako postati nesposobne da obavljaju osnovne svakodnevne obaveze, poput kupanja ili korištenja toaleta. Iako umereno vežbanje to neće sprečiti, ne treba ni da trčite maraton ili da se bavite poljoprivredom da biste ostali mobilni u svojim zlatnim godinama. Samo nemojte satima da sedite na kauču.
Rizik od raka se povećava
Veća je verovatnoća da ćemo dobiti rak debelog creva, endometrijuma ili pluća. Što više sedimo veće su šanse. Starije žene imaju veće šanse za rak dojke. To se ne menja ako ste super-aktivni. Važno je koliko sedite.
Šta da uradimo da održimo dobro zdravlje
U toku dana treba više da se krećemo. Ustanite i istegnite se svakih pola sata. Dodirnite prste na nogama. Prošetajte po kancelariji. Deo dana stojite za svojim radnim stolom. Postavite računar na kutiju. Sve ovo može da pomogne u zaustavljanju negativnih efekata neprekidnog sedenja i da bas održi na putu ka dobrom zdravlju.
