Talenat u sportu često jeste potreban za dobar početak, ali bez jake volje i redovnih treninga teško da se mogu postići veliki rezultati. Naš sagovornik Miloš Bajić je otkrio da je talentovan za sport još u dečačkim danima, igrajući fudbal u kraju sa drugarima. Miloš Bajić dolazi iz jednog malog mesta Slankamen u Sremu. U Ameriku je došao sa bratom preko sportske stipendije zarad nastavka studija. Nakon završene škole, Miloš počinje da radi kao fudbalski trener za poznate čikaške klubove.
Kada je stekao dovoljno znanja i iskustva, učeći od starijih kolega Miloš je rešio da otvori svoju školu fudbala “West Loop socer club“. U početku, to je bilo tek desetoro dece na treninzima, ali se brzo pročulo o tome kako rade i treniraju i broj polaznika je sve više rastao. Danas u klubu trenira više od 500 dece različitog uzrasta. Ženski fudbal je u Americi dosta popularan pa u školi fudbala “West Loop socer club“ imaju i nekoliko ženskih timova. “West Loop socer club“ je škola fudbala koja se stalno razvija i raste, a dokaz za to je i potpisan ugovor sa akademijom „Paris Saint Germain“. Pomoću dobijene licence ova škola sada predstavlja „Paris Saint-Germain Academy Chicago“ a to znači da će najtalentovanija deca imati priliku da odu u Pariz, a kroz školu fudbala treniraće po kurikulumu i sertifikatima „Paris Saint Germain-a“.
Od kada počinje tvoje interesovanje i ljubav prema sportu, odnosno fudbalu?
Interesovanje za fudbal je počelo od detinjstva, dok smo se kao deca okupljali i igrali fudbal u lokalnom parku i na ulici. Kada je naš otac shvatio da brat i ja posedujemo određeni talenat za fudbal, on nas je odveo u fudbalski klub u Zemunu da počnemo da treniramo na malo ozbiljnijem nivou, takozvani organizovani fudbal. Nakon tri godine treniranja u Zemunu, brat i ja smo bili regrutovani da igramo za fudbalski klub Partizan gde smo trenirali 7 godina za omladinsku ekipu, a ja sam kasnije stigao i do prvog tima.
Kako si odlučio da se preseliš u Ameriku i kako su izgledali tvoji počeci?
Igrao sam fudbal profesionalno nekoliko godina kada sam čuo da brat i ja možemo da iskoristimo svoj talenat i dođemo u Ameriku preko fudbalske stipendije. Zatim smo počeli da kontaktiramo škole u Americi i jedan trener je bio posebno zainteresovan za nas i podržavao je naš dolazak u Ameriku. Te, 2005 godine došli smo u Arkanzas na jugu Amerike i doživeli smo kulturološki šok jer je tu postojala samo naša škola, Walmart radnja i kukuruzno polje. Zapitali smo se da li je to stvarno Amerika i gde smo stigli, ali tako je izgledao moj početak u Americi. Na osnovu dobrih fudbalskih rezultata i dobre individualne statistike koju smo imali i brat i ja, već naredne godine upisali smo se u školu u Čikagu i diplomirali. U toku studija već sam trenirao za neke klubove, kako bih zaradio za sebe. Nakon toga počinjem da treniram full time i otvaram svoju školicu fudbala. Moj brat blizanac se oženio i vratio u Evropu, a ja sam ostao u Americi i započeo svoj biznis.
Za koji uzrast dece su namenjeni treninzi u tvojoj školi fudbala “West Loop socer club“?
Nećete verovati ali mi na treninzima imamo decu od 2 godine pa sve do 14 godina. Iskreno, nisam uopšte verovao da postoji potražnja za tako nešto, ali se ispostavilo drugačije. Kada sam počeo da radim kao trener nisam mogao da radim sa decom tog uzrasta, jer je to jako specifičan rad. Tako mala deca nemaju razvijenu motoriku ni svest jer su još uvek to maltene bebe. Međutim, pomogli su mi moji treneri u školi, koji su malo mlađi i koji imaju više strpljenja, pa smo zajedno kreirali neki kurikulum gde u stvari dete trenira zajedno sa roditeljem. Tako da te osnovne motoričke sposobnosti koje treneri u našoj školici pokažu, roditelji zajedno sa decom rade. Na neki način to ispadne zanimljiva aktivnost i za dete i za roditelje gde oni zajedno dođu da odrade trening i da se zabave. Svi se lepo provedu, a u isto vreme dete nauči i prve korake u fudbalu.
Po čemu se tvoja škola fudbala razlikuje od drugih školica sporta u Čikagu?
Ja bih rekao najviše po tome što zapošljavam ekskluzivno trenere iz Srbije jer imamo istu pozadinu, odrasli smo igrajući taj fudbal, imamo evropske standarde fudbala koji nedostaju ovde u Americi. Na taj način pokušavamo da približimo američkoj kulturi pravi evropski fudbal, koji je inače izvorni fudbal. Fudbal koji se igra na ozbiljnom nivou, gde igrači idu i na koledž da igraju, a najbolji dobijaju stipendije. Kada sam otvarao svoju školu fudbala “West Loop socer club“ najviše značaja sam davao selekciji trenera gde sam birao isključivo trenere sa licencama i stečenim iskustvom. Mislim da se baš zbog toga moja škola razlikuje od drugih sličnih fudbalskih školi, jer deca dobijaju najbolje od fudbala uz prave trenere. Takođe moja škola ima zvaničnu licencu kluba “Crvena Zvezda“ gde radimo fudbalske kampove, a uskoro ćemo da krenemo i sa otvaranjem zvezdinih škola po Čikagu i celoj Americi.
Koje osobine treba da poseduje dobar igrač? Kako odvajaš one koji će praviti profesionalnu karijeru i one koji baš nisu za to?
Kao neko ko ceo život igra fudbal, mogu reći da se talenat odmah prepozna. Kada dete dođe i zada mu se neki zadatak, da uradi neku određenu veštinu iliti fintu, odmah se vidi da li je talentovano za fudbal ili ne. Dobar igrač se prepoznaje i po nekim fizičkim predispozicijama. Ima dosta dece, pogotovu Amerikanaca, koja su izuzetno velike atlete. Njima samo treba vremena da nauče tehniku i taktiku, ali već imaju fizičke predispozicije za sportistu, koje su jako bitne. Pored toga, da bi dete izraslo u dobrog fubalera, važna je i poslušnost, odnosno da je dete spremno da uči. Te tri stavke su nama trenerima jako bitne, to su talenat, fizičke predispozicije i poslušnost deteta.
Zašto bi dete trebalo da trenira fudbal i kada je najbolje početi sa treninzima?
Fudbal treba igrati pre svega zbog socijalnog aspekta, odnosno druženja sa decom istog ili sličnog uzrasta. Mnogo roditelja ima ambicije da im dete postane naredni Messi ili Neimar. Mi treneri smo jako protiv toga, jer taj profesionalni fudbal, koliko god ima dobrih strana, ima i mana. Dosta roditelja živi kroz svoju decu i stavljaju pritisak na njih da moraju da budu vrhunski fudbaleri. Ono što mi uvek izdvajamo je prvo taj socijalni aspekt, da nauče timski rad, da nauče da je fudbal kolektivna igra, gde uče da gube i pobeđuju. Kada pogledam unazad na svoju karijeru, najlepše doba je upravo to kada sam počeo da igram fudbal, u tom organizacionom nivou sa ekipama. Ta prijateljstva su mi ostala za ceo život. Naravno, vremenom, talenat se izdvoji i selektuju se deca koja imaju predispozicije za naredni nivo. Ipak to ne treba da bude primarni cilj, ni roditelja a ni trenera u školi fudbala.
Da li je fudbal u Čikagu popularan i među devojčicama?
Jeste, naravno. Čak je sa devojčicama mnogo lakše da se trenira, jer postaju zrelije brže nego dečaci. Takođe postižu odlične rezultate jer su i po prirodi poslušnije. Ženski fudbal u Americi je izuzetno razvijen. Amerikanke su pet ili šest puta bile šampioni sveta na ženskom nivou i to je ovde jako popularno. Mi u našem fudbalskom klubu “West Loop socer club“ imamo šest timova devojčica – od šest do dvanaest godina.
Kakvi su ti dalji planovi za budućnost?
Prošlog meseca sam u Majamiju potpisao ugovor sa akademijom „Paris Saint Germain“. To je fudbalski tim iz Pariza gde igraju Messi, Neimar i Mbappe, trojica najboljih igrača na svetu trenutno. Ta licenca mi dozvoljava da pod njihovim imenom, tačnije moja škola fudbala u Čikagu postane PSG Akademija Čikago. Moći cu da vodim najtalentovaniju decu u Pariz, treniraću po njihovom kurikulumu i njihovim sertifikatima. U planu je da naše polaznike u školi fudbala vodimo na turnir na Floridi gde PSG imaju svoj kampus, gde pripremaju decu za takmičarski deo. Moći ćemo da napravimo programe za srednje škole da ih pripremaju za stipendije, da imaju probe za profesionalni fudbal. Sa nekog lokalnog nivoa sada dižemo klub na mnogo viši nivo, globalni brend. Planiram da svoj klub “West Loop socer club“ podignem na što veći nivo tako da postane još bolja škola fudbala koja će deci ponuditi ono što druge škole ne mogu.
Miloše, na koji način mogu da vas kontaktiraju svi zainteresovani za školu fudbala?
Svi zainteresovani za upis u školu fudbala “West Loop socer club“ u Čikagu mogu nas kontaktirati putem naših Facebook i Instagram profila, kao i putem našeg sajta gde mogu pronaći i više podataka o treninzima i uslovima u našoj školi. Pozivam svu decu da nam se pridruže i probaju da treniraju fudbal, jer verujem da će to za njih biti jedno divno iskustvo u odrastanju.
“West Loop socer club“ u Čikagu je škola fudbala u kojoj ćete se zabaviti, steći timski duh, trenirati i razvijati motoriku. Ova škola fudbala omogućava deci da uz vođstvo najboljih trenera profesionalno treniraju fudbal i spreme se za stipendije i dalje školovanje. FK Crvena Zveda i FK Paris Saint Germain iz Pariza su fudbalski klubovi koji sarađuju sa školom fudbala “West Loop socer club“, a za svu talentovanu decu postoji jednaka šansa da baš oni budu odabrani stipendisti jednog od pomenutih fudbalskih klubova.
PIŠE: MARINA VUČKOVIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA