Globalno tržište energenata doživelo je naglu promenu nakon izjave američkog predsednika Donald Trump-a da bi rat sa Iranom mogao da se završi „vrlo brzo“. Ova poruka momentalno je uticala na trgovce na berzama, pa je referentna cena nafte pala i približila se nivou od oko $90 po barelu.
Samo dan ranije situacija je bila potpuno drugačija. U jeku eskalacije sukoba, cena nafte je na svetskom tržištu premašila $100 po barelu, dostigavši najviši nivo u poslednje četiri godine. Investitori su tada strahovali od ozbiljnog poremećaja u snabdevanju energentima, jer sukob utiče na ključne rute za transport nafte i gasa iz regiona Persian Gulf.
Međutim, nakon što je Trump izjavio da je sukob „već prilično završen“ i da očekuje brzo smirivanje situacije, tržište je reagovalo gotovo trenutno. Investitori su počeli da prodaju naftu u očekivanju stabilizacije globalnog snabdevanja, što je dovelo do pada cena.
Ipak, i pored ovog pada, cena nafte ostaje značajno viša nego pre početka sukoba. Geopolitička neizvesnost i dalje drži tržišta u stanju opreza, jer bi svaka nova eskalacija mogla ponovo da podigne cene energenata.
Dodatnu zabrinutost izazvale su i poruke iz Teherana. Prema pojedinim izveštajima, vlasti u Iranu upozorile su da bi mogle potpuno da blokiraju izvoz nafte iz regiona ukoliko se američko-izraelski napadi nastave. Takav scenario bi imao ogroman uticaj na globalno tržište, s obzirom na to da veliki deo svetske nafte prolazi upravo kroz rute u Persijskom zalivu.
Analitičari ocenjuju da su tržišta trenutno izuzetno osetljiva na političke izjave i vojna dešavanja. Zbog toga svaka nova informacija može izazvati velike oscilacije u ceni „crnog zlata“, koje ostaje jedan od ključnih pokretača svetske ekonomije.
