Opsežna naučna istraživanja sugerišu da, iako genetika sigurno može da igra ulogu u riziku od srčanih bolesti, naši svakodnevni izbori i navike takođe imaju značajan uticaj.
„Dugoročne studije i dalje pokazuju da postoji odnos između stila života i srčanih bolesti. Faktori kao što su godine, zdravstveno stanje i način života osobe, koji mogu biti vrlo jedinstveni, ključni su za razumevanje najboljih praksi za poboljšanje ili održavanje dobrog zdravlja srca.
U većini slučajeva, ključna je umerenost u onome što konzumirate“, rekao je kardiolog Nadim Gelo za „EatingWell“.
Postoje određene stvari koje mogu da povećaju verovatnoću da ćemo dobiti srčanu bolest. To su visok krvni pritisak, pasivan način života i pušenje.
Međutim, osim toga, kruži mnogo glasina o tome što je „dobro“ ili „loše“ za zdravlje srca.
Iako se stručnjaci slažu da ove podele nisu dobre, postoje navike koje su poznate kao loše. Ipak, te „loše“ navike mogu biti dobre za srce, stoga su izdvojili neke od njih koje bismo trebali da praktikujemo.
Jedite puno ugljenih hidrata
„Ugljeni hidrati se nalaze u nekim od naših najzdravijih namirnica: celovitim žitaricama, voću, povrću, pasulju i sočivu. Ove namirnice su takođe bogati izvori dijetalnih vlakana, antioksidansa, vitamina i minerala. Ihrana bogata ovom vlaknastom hranom može dovesti do poboljšanog zdravlja srca“, kaže dijetetičarka Roksana Ehsani.
Tvrdi da se, kada izbacimo ili ograničimo ugljene hidrate, izlažemo riziku od razvoja potencijalnih nutritivnih nedostataka i zatvora zbog nedostatka vlakana.
Konzumirajte šećer
Prirodni izvori šećera nalaze se u hrani poput voća, nekog povrća i mlečnih proizvoda. Dodati šećeri su oni koji se dodaju hrani i pićima kako bi bila slađa.
„Voće je jedna od naših najzdravijih namirnica, bogato je vitaminima, mineralima, antioksidansima i vlaknima, i nikako ga ne treba izbaciti iz ishrane. Mnoga istraživanja pokazuju sve dobrobiti uključivanja voća u ishranu: bolje raspoloženje, poboljšano zdravlje creva i srca“, dodaje Ehsani. Da bismo iskoristili prednosti, treba da pokušamo da jedemo otprilike 300-350 grama voća dnevno.
Jedite proteine (uključujući i meso)
„Mnogi ljudi ističu biljnu ishranu, koja može biti prilično zdrava, ali verujem da nije sva hrana životinjskog porekla loša“, ističe kardiolog David Davidson.
Smatra da ishrana zdrava za srce može uključivati masnu ribu i plodove mora, nemasne komade mesa i biljne proteine.
„Ono što se smatra ‘zdravim’ za jednu osobu može izgledati drugačije za drugu, čak i kada oboje žele dobro zdravlje srca. Bez obzira na to, važno je usredsrediti se na uravnoteženu ishranu koja se sastoji od voća, povrća, složenih ugljenih hidrata, pažljivo odabranih izvora proteina, uz istovremeno ograničavanje nezdravih masnoća, šećera i alkohola te uključivanje redovne fizičke aktivnosti“, zaključio je Gelo.
