Posle dobrog noćnog provoda neće vas iznenaditi to što ćete se narednog jutra probuditi mamurni, ali će vas sigurno iznenaditi to što vaši prijatelji nemaju isti problem. Nekima će biti gore, nekima bolje, a neki (ako imaju sreće) možda neće osetiti nikakve posledice zbog prekomerne količine alkohola.
U istraživanjima, mamurluk se meri na skali od 0 do 11 (nula znači da nema posledica, a deset je izuzetno težak mamurluk). Doktor Grejg Gan, profesor psihologije na Univerzitetu u Bristolu, sproveo je istraživanje u kome su ispitanici mamurluk ocenjivali od jedan (veoma blag) do osam (težak) – dok su neka druga istraživanja došla do podataka da pet odsto ljudi nema mamurluk.
Zašto se ne osećamo svi isto iako smo isto popili? Očigledno da količina alkohola nije jedini kriterijum. Istraživači sada nastoje da istraže različite biološke i psihološke mehanizme koji bi mogli da utiču na težinu mamurluka.
Biološki mehanizmi
Neka istraživanja ukazuju da ljudi sa varijacijom gena ALDH2 prijavljuju da imaju težak mamurluk.
Kada konzumiramo alkohol, enzim dehidrogenaze ga razlaže u acetaldehid – protein važan za pojavu simptoma mamurluka. Međutim, varijanta gena ALDH2 ograničava razgradnju acetaldehida, što dovodi do većeg nakupljanja proteina – samim tim i do izraženijih simptoma mamurluka.
Starost i pol, takođe, mogu uticati na način na koji se doživljava mamurluk. Nedavna onlajn anketa, sprovedena u Holandiji, na uzorku od 761 konzumenta alkohola, otkrila je da težina mamurluka opada sa godinama, čak i kada se prilagodi količina alkohola.
Zanimljivo je da su autori ustanovili razlike u težini mamurluka između muškaraca i žena. Ove polne razlike bile su veće kod mlađih osoba koje piju, pri čemu su mladi (od 18 do 25 godina) muškarci uglavnom prijavljivali teži mamurluk nego mlade žene koje piju. Međutim, trenutno nije poznato zašto postoje ove razlike.
Psihološki faktori
Određene psihološke osobine mogu biti povezane sa načinom na koji se mamurluk doživljava – uključujući anksioznost, depresiju, nivoe stresa, pa čak i crte ličnosti.
Ranija istraživanja su ukazivala da stepen neuroticizma, veoma česta crta ličnosti, može predvideti težinu mamurluka. Međutim, nedavno je ova pretpostavka osporena rezultatima druge studije koja nije pronašla vezu između mamurluka i ove crte ličnosti.
Ovo je donekle iznenađujuće, ako se ima u vidu da je ekstrovertnost (osobina ličnosti koju obično karakteriše društvenost i druželjubivost) pozitivno povezana sa konzumiranjem alkohola kod studenata – iako se čini da nije povezana sa gorim mamurlukom. Uprkos dokazima da je češće opijanje povezano sa ozbiljnijim mamurlukom.
Anksioznost, depresija i stres su, takođe, povezani sa ozbiljnijim mamurlukom. Svako od ovih raspoloženja povezano je sa „negativnom pristrasnošću“ – sklonošću da se svet tumači u negativnom svetlu. Rezultati do kojih je došao profesor Gan pokazuju da su, zbog mamurluka, ljudi skloni negativno da tumače svet. Mamurluk može da pogorša ovu negativnu pristrasnost, što dovodi do toga da se neki ljudi osećaju gore od drugih.
Odbrambeni mehanizmi
Moguće je da i način na koji podnosimo nepovoljne situacije utiče na to kako doživljavamo mamurluk.
Istraživanja pokazuju da ljudi sa niskim pragom osetljivosti na bol prijavljuju ozbiljniji mamurluk – što upućuje na zaključak da se fokusiraju na negativne simptome i da ih možda prenaglašavaju. I druge studije su, takođe, pokazale da ljudi koji imaju sklonost da se nose sa problemima tako što ih ignorišu ili negiraju, obično doživljavaju teži mamurluk.
Regulacija emocija je još jedan ključni psihološki mehanizam koji nam pomaže da se nosimo sa teškim situacijama i da bolje reagujemo na emocionalna iskustva. Zanimljivo je da, iako ljudi koji su mamurni prijavljuju da im je teže da regulišu emocije, to možda nije slučaj – jer istraživanje pokazuje da su učesnici podjednako sposobni da kontrolišu svoj emocionalni odgovor u poređenju sa onima koji nisu bili mamurni. To bi moglo da znači da ljudi biraju lakše (ali manje efikasne) regulatorne strategije tokom mamurluka – kao što je izbegavanje osećanja krivice ili srama. Ali ovo tek treba da se utvrdi.
Šta možemo da uradimo?
Iako su istraživači možda identifikovali nekoliko prirodnih jedinjenja koja mogu ublažiti sveukupne simptome mamurluka, i dalje su potrebna nova istraživanja kako bi se utvrdilo da li ih treba preporučiti za lečenje. U međuvremenu, na vama je da odredite najbolju strategiju da se izborite sa mamurlukom.
Ali jedna studija pokazuje da bi strategija koju studenti obično koriste kako bi se izborili sa mamurlukom – „zajedničkom patnjom“ i vezivanjem za svoja iskustva – mogla biti od pomoći u ublažavanju bar nekih negativnih emocionalnih efekata mamurluka. Briga o sopstvenom ličnom blagostanju uopšteno i pronalaženje boljih strategija za smanjenje nivoa stresa i usvajanje boljih odbrambenih mehanizama takođe vam mogu pomoći da lakše podnesete negativne posledice mamurluka.
Mada, naravno, ako zaista želite da izbegnete mamurluk, uvek možete izabrati bezalkoholne napitke.
