Brza hrana, takozvani „fast food“, trebalo bi da podlegne određenim propisima kojim bi se označilo da je reč o hrani koja izazvia zavisnost, predlaže tim međunarodnih istraživača.
Po njihovom mišljenju, to bi moglo da doprinese da ljudi vode više računa o tome šta jedu ili da promene ishranu. Naučnici smatraju da bi brza hrana trebalo da bude označena kao „zaisnička“ s obzirom na to da procene pokazuju da bi svaka sedma odrasla osoba i svako osmo dete moglo da se „navuče“ na industrijski visoko prerađenu hranu.
Simptomi zavisnosti od brze hrane
Tim međunarodnih istraživača ukazuje na meta-analizu 281. studije iz 36 različitih zemalja koja pokazuje da se „zavisnost o ultraprerađenoj hrani“ javlja kod 14 odsto odraslih i 12 procenata dece. Istraživači su naveli da bi način na koji neki ljudi konzumiraju hranu bogatu mastima i ugljenim hidratima mogao da ispuni kriterijume za dijagnozu poremećaja zavisnosti. Ponašanja koja zadovoljavaju taj kriterijum su, između ostalih, intenzivna žudnja, simptom odvikavanja, manja kontrola nad unosom i nastavak upotrebe uprkos posledicama poput pretilosti, poremećaja prejedanja, lošijeg fizičkog i mentalnog zdravlja, kao i lošijeg kvaliteta života, navode naučnici.
Kako brza hrana može da izazove zavisnost?
Ultraprerađena, brza hrana s visokim udelom rafinisanih ugljenih hidrata i dodatih masti jeste privlačna i zbog toga se impulsivno konzumira što može da izazove zavisnost, smatraju naučnici.
„S obzirom na to koliko je brza hrana rasprostranjena, postoji toliko toga što ne znamo“ naglasila je koautorka istraživanja Aleksandra Di Feličentonio.
Autori istraživanja objavljenog u časopisu The BMJ dali su primer porcije lososa i čokoladice. Losos ima odnos ugljenih hidrata i masti otprilike 0 prema 1. Nasuprot tome, kod čokoladice je taj odnos 1 prema 1 što, čini se, povećava potencijal zavisnosti od hrane. Takođe, ta kombinacija ima drugačiji efekat na mozak, ističu naučnici.
Brza hrana ili masti i šećeri su poput alkohola ili nikotina
Istraživači iz SAD, Brazila i Španije ističu da rafinisani ugljeni hidrati ili masti izazivaju slične nivoe vanćelijskog dopamina u sivoj masi, kao one koje se vide kod supstanci koje izazivaju zavisnost od nikotina i alkohola.
Na temelju tih bihevioralnih i bioloških paralela, hrana koja sadrži visok nivo rafiniranih šećera ili dodatih masti postaje jak kandidat za materiju koja izaziva zavisnost, upozoravaju naučnici. Oni navode da nema sva hrana potencijal stvaranja zavisnosti, ali ultraprerađena – ima.
Iako aditivi, koji se dodaju hrani zbog ukusa i kako bi poboljšali osećaj u ustima, sami po sebi verovatno neće izazvati zavisnost, mogli bi da postanu snažni pojačivači dejstva kalorija u crevima.
IZVOR: EKLINIKA.TELEGRAF.RS, B92: FOTO: PIXABAY
