Dok većina ljudi veruje da je jedino važno koliko sati sna spavamo, nova naučna otkrića pokazuju da i okruženje u kojem provodimo sate noćnog odmora može imati dalekosežne posledice po zdravlje srca.
Naizgled bezazleno paljenje svetla, gledanje televizije ili korišćenje telefona u kasnim noćnim satima možda deluje bezopasno, ali posledice bi mogle da budu ozbiljnije nego što se misli. Savremeni način života, sa predugim večernjim aktivnostima i konstantnim izvorima veštačkog svetla, remeti prirodni biološki ritam organizma – a upravo to, upozoravaju istraživači, može imati direktan uticaj na rad srca i krvnih sudova.
Nova studija je otkrila da produženo izlaganje jačem svetlu posle ponoći, može značajno da poveća dugoročni rizik od kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčanu insuficijenciju, infarkt miokarda i moždani udar. Naučnici ističu da se posledice ne javljaju odmah, ali da hronično narušavanje noćnog ritma svetla i tame postepeno slabi kardiovaskularni sistem i povećava verovatnoću za teška oboljenja u kasnijem životu.
Istraživački tim sa Univerziteta Flinders u Australiji objavio je svoju analizu povezanosti između intenziteta izlaganja noćnom svetlu i kardiovaskularnih bolesti u međunarodnom časopisu JAMA.
Studija je pratila i analizirala nivoe izlaganja svetlosti i zdravstvene podatke 88.905 učesnika (prosečne starosti 62,4 godine) registrovanih u Biobanci Velike Britanije tokom 9,5 godina, piše južnokorejski list Čosan dejli.
Učesnici su nosili senzore osvetljenosti montirane na zglob kako bi merili izlaganje svetlosti od 00:30 do 06:00 svake noći tokom jedne nedelje.
Podeljeni su u četiri grupe na osnovu jačine noćnog svetla (prosečna osvetljenost): Grupa A (0–50 odsto, najtamnija), Grupa B (51–70 odsto), Grupa C (71–90 odsto) i Grupa D (91–100%, odsto). Nivo svetlosti Grupe A bio je 0,62 luksa (ekvivalentno mesečini ili tamnoj sobi), Grupe B bio je 2,48 luksa (slabo osvetljenje u zatvorenom prostoru), Grupe C bilo je 16,37 luksa (osvetljenje u spavaćoj sobi), a Grupe D bilo je 105,3 luksa (slično ekranu televizora ili pametnog telefona).
Njihovi zapisi o kardiovaskularnim bolestima su zatim ispitani korišćenjem podataka Nacionalne zdravstvene službe Ujedinjenog Kraljevstva (NHS). Rezultati su pokazali da je grupa D imala 56 odsto veći rizik od srčane insuficijencije, 47 odsto veći rizik od infarkta miokarda, 32 odsto veći rizik od koronarne arterijske bolesti, 32 odsto veći rizik od atrijalne fibrilacije i 28 odsto veći rizik od moždanog udara u poređenju sa grupom A. Ovi trendovi su se nastavili čak i nakon što su se uzeli u obzir postojeći kardiovaskularni faktori rizika kao što su fizička neaktivnost, pušenje, konzumiranje alkohola, ishrana, trajanje sna, socioekonomski status i genetski faktori.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: PRINTSCREEN/FREEPIK
