Dok se zemlje širom sveta bore da smanje rastuću inflaciju, slabljenje njihovih valuta u odnosu na američki dolar učinilo je tu borbu još težom, saopštio je Međunarodni monetarni fond (MMF).
U izveštaju objavljenom u petak 14. oktobra, MMF je razradio temu o tome kako zemlje treba da odgovore na jak dolar. Naglašeno je da je dolar na najvišem nivou od 2000. godine, nakon što je od početka ove godine apresirao 22% u odnosu na japanski jen, 13% prema evru i 6% u odnosu na valute tržišta u razvoju.
„Tako oštro jačanje dolara za nekoliko meseci ima značajne makroekonomske implikacije za skoro sve zemlje, s obzirom na dominaciju dolara u međunarodnoj trgovini i finansijama“, konstatuju u MMF-u, piše RT.
Dalje je naznačilo da, dok je američki udeo u svetskom izvozu robe opao sa 12% na 8% od 2000. godine, udeo dolara u svetskom izvozu se zadržao na oko 40%.
„U proseku, procenjeni prenos apresijacije dolara od 10 odsto u inflaciju je 1 odsto. Takvi pritisci su posebno akutni na tržištima u razvoju, što odražava njihovu veću zavisnost od uvoza i veći udeo uvoza fakturisanog u dolarima u poređenju sa naprednim ekonomijama“, dodaje se.
Prema izveštaju, otprilike polovina svih prekograničnih zajmova i međunarodnih dužničkih hartija od vrednosti denominirana je u američkim dolarima.
Dok su vlade tržišta u razvoju postigle napredak u izdavanju duga u sopstvenoj valuti, njihovi privatni korporativni sektori imaju visok nivo duga denominiranog u dolarima.
„Kako svetske kamatne stope rastu, finansijski uslovi su se znatno pooštrili za mnoge zemlje. Jači dolar samo pojačava ove pritiske, posebno za neka tržišta u nastajanju i mnoge zemlje sa niskim dohotkom koje su već izložene velikom riziku od dugova“, navodi MMF.
IZVOR: BIZNIS TELEGRAF FOTO: BIZNIS TELEGRAF
