Izbori za Predstavnički dom Kongresa i trećinu Senata biće održani u novembru ove godine. Za demokratsku partiju na vlasti to bi moglo da znači da može da izgubi kontrolu nad Kongresom, a onda i da predsednik Joe Biden ne uspe da sprovede svoju agendu.
Trenutno, u Predstavničkom domu demokrate imaju većinu, ali je ona u Senatu tesna – imaju 50 od 100 senatora, i u njihovu korist presuđuje potpredsednica SAD kada je broj glasova 50-50.
Republinakci imaju velike šanse da preuzmu većinu u Predstavničkom domu, a demokrate se nadaju da će uspeti da zadrže Senat. Ipak, ako već republikanci uzmu donji dom, to će biti dovoljno da opstruišu Biden-ovu agendu.
Kako prolazi partija predsednika na kongresnim izborima?
Loše. Statistike pokazuju da partija predsednika na vlasti, koji je prvi put izabran, uglavnom gubi mesta u Predstavničkom domu.
Za vreme Obame 2010. demokrate su izgubile čak 63 mesta u Predstavničkom domu. Trump je 2018. izgubio 41 mesto, i u oba slučaja kontrolu nad donjim domom preuzela je opoziciona partija.
Ove godine, republikancima su potrebna 4 mesta kako bi dobili većinu od 435 članova Predstavničkog doma. Šanse da osvoje ta četiri mesta su poboljšane takozvanim „džerimenderingom“, odnosno prekrajanjem granica glasačkih distrikta tako da idu u koristi određenoj političkoj partiji.
Republikanci su iscrtali nove granice distrikta kroz Skupštine na Floridi i u Teksasu koje kontrolišu, dok je sud u Njujorku onemogućio demokratama da nacrtaju svoju mapu.
Šta će biti sa Senatom?
Republikancima takođe treba samo jedno mesto da bi imali većinu u Senatu, koji je trenutno podeljen na 50-50.
Očekuje se da demokrate zadrže sedišta u Arizoni, Džordžiji i Nevadi, a republikanci bi mogli da se predaju za mesta u Pensilvaniji i Viskonsinu, državama koje su glasale za Biden-a 2020.
Sa druge strane, republikanci bi mogli da osvoje mesta u Koloradu i Nju Hempširu.
Referendum o Biden-u
Iako Biden nije na listiću, kongresni izbori su često referendum o predsedniku. Biden-ova popularnost je blago pala preko leta posle serije političkih pobeda i dobrih vesti iz ekonomije, ali je i dalje veoma niska.
Svega 38 odsto podržava ono što Biden radi, prema anketi Rojtersa i Ipsosa od kraja avgusta. Oko 69 odsto Amerikanaca veruje da zemlja ide u pogrešnom smeru.
Tramp takođe nije na listiću, ali podržava kandidate na predstojećim izborima koji misle isto kao on. Nagovestio je da bi možda mogao da se kandiduje 2024.
Demokrate su malo bolje mobilisale svoje birače nakon odluke konzervativnog Vrhovnog suda SAD da zabrani abortus. Istovremeno, to je manje motivisalo republikance.
Takođe, demokrate se nadaju da će Trump-ovi problemi sa zakonom odvratiti neodlučne glasače od republikanaca.
Ekonomska neizvesnost
Očekivanja demokrata da će brz oporavak ekonomije posle pandemije poboljšati njihove šanse na izborima – nisu se ostvarila.
Iako je nezaposlenost drastično opala, inflacija je i dalje visoka, što je povećalo troškove hrane i energenata. Iako su neke cene, poput benzina, sada pale, Federalne rezerve i dalje najavljuju da će morati strogo da kontrolišu inflaciju – što može da uspori ekonomski rast.
Anketa Rojtersa i Ipsosa pokazala je da je ekonomija i dalje pitanje broj jedan za glasače, mnogo ispred pitanja kriminala, imigracije, abortusa, zaštite životne sredine.
Demokrate smatraju da će nedavno usvojeni zakon o klimatskim promenama i zdravstvenom osiguranju pomoći da se smanji inflacija time što će, između ostalog, lekovi na recept biti jeftiniji.
Bela kuća je takođe saopštila da je spremna da otpiše deo studentskih kredita-a demokrate se nadaju da će zato dobiti glasove i mlađe populacije.
IZVOR: GLAS AMERIKE FOTO: GOOGLE
