Američke akcije su doživele najgori pad u prvoj polovini godine od 1970, jer raste zabrinutost oko toga kako će koraci za obuzdavanje inflacije uticati na ekonomski rast.
U poslednjih šest meseci, referentni S&P 500 indeks je pao za 20,6%, dok su ostali glavni američki indeksi takođe naglo pali. Akcije u Velikoj Britaniji, kontinentalnoj Evropi i Aziji takođe su pretrpele velike gubitke.
Sve se dešava u trenutku kada centralne banke širom sveta pokušavaju da obuzdaju rastuće troškove života, uz skokove cena osnovnih dobara poput hrane i goriva.
Neki ekonomisti očekuju da će SAD, koja je najveća svjetska ekonomija, ući u recesiju već ove godine jer kamatne stope i dalje rastu.
„Ako Federalne rezerve SAD nastave da povećavaju stope, tržište akcija će reagovati prilično negativno“, rekao je za BBC Dan Vang, glavni ekonomista Hang Seng banke u Kini.
POVEZANE VESTI
Šejn Oliver iz kompanije AMP Kapital smatra da će „akcije verovatno imati nastavak kratkoročne volatilnosti pošto centralne banke nastavljaju da pooštravaju mere u borbi protiv visoke inflacije, rat u Ukrajini se nastavlja i strahovi od recesije ostaju visoki“.
Glavni berzanski indeksi van SAD takođe su naglo pali ove godine. Ranije ove nedelje, šefovi tri najveće svetske centralne banke upozorili su da je okončana era umerene inflacije i niskih kamatnih stopa.
Na godišnjem sastanku u Portugalu, čelnici Federalnih rezervi SAD, Evropske centralne banke i Banke Engleske rekli su da se moraju brzo preduzeti mere kako bi se sprečilo da rast cena izmakne kontroli.
Međutim, oni su takođe upozorili da mere za obuzdavanje inflacionog šoka izazvanog ratom i pandemijom u Ukrajini mogu imati značajan negativan uticaj na globalni rast.
„Postoji li rizik da bismo otišli predaleko? Rizik svakako postoji, ali ne bih se složio da je to najveći rizik za ekonomiju“, rekao je predsednik Fed-a Džerom Pauel.
Prošlog meseca, Fed je najavio svoje najveće povećanje stope u skoro 30 godina dok je pojačao svoju borbu da obuzda rastuće potrošačke cene.
IZVOR: KURIR FOTO: KURIR
