Jutarnji poslovni sastanak u pidžami, joga u stanu u vreme ručka i više vremena za porodicu uveče: Stvarna iskustva većine ljudi koji u vreme pandemije koronavirusa rade od kuće imaju malo sličnosti s ovakvom utopijskom vizijom.
Nakon godinu i po dana pandemije, studije i ankete pokazale su različite oblike psiholoških i fizičkih posledica rada na daljinu.
Jedno je sasvim jasno: rad od kuće u raznim je delovima sveta dodatno podstakla upravo pandemija.
Broj umrlih i zaraženih od tada se možda smanjio, posebno onde gde je vakcinisanost veća, ali podaci su neumoljivi – stopa zaraze još uvek je vrlo velika i nismo se vratili na stanje koje je vladalo pre pandemije.
Dosad sprovedene studije ukazuju na brojne negativne posledice rada od kuće.
Primer je Microsoftova studija, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Nature Human Behavior.
Tehnološki div koji je naručio analizu, na rad od kuće prešao je u martu 2020. Studija je analizirala podatke o radu na daljinu i o međusobnoj komunikaciji gotovo 61.000 zaposlenih od decembra 2019. do juna 2020. godine.
Rezultati: Mada su ljudi za vreme rada od kuće postali produktivniji, istovremeno su patili komunikacija i uobičajena saradnja među raznim odeljenjima kompanije.
Tačnije, zaposleni su provodili manje vremena u direktnoj komunikaciji jedan na jedan, pa su umesto toga češće koristili e-mail ili tekstualne poruke.
Autori studije zaključili su da takav način komunikacije neminovno rezultira osećajem izolovanosti među zaposlenima, ali i smanjenom razmenom informacija, što može negativno uticati na proizvodnju i inovacije.
Za Hannesa Zachera, industrijskog i organizacionog psihologa Univerziteta u Lajpciguu, studija pokazuje samo jednu stranu problema.
“Premda Microsoftova analiza nudi prilično negativnu perspektivu, postoji i istraživanje koje pokazuje da zaposleni mogu pozitivno reagovati na mogućnost rada od kuće, ali samo u slučaju da se realizuje unutar tačno određenih okvira.”
Zacher kaže kako su studije pokazale da su jedan do dva dana rada od kuće nedeljno idealni da bi radnici bili zadovoljni i produktivni.
U tom bi se slučaju mogle kombinovati dve vrste komunikacije među radnicima – ona digitalna, ali u ostatku nedelje i njihov direktan razgovor licem u lice.
“S psihološkog stanovišta, videopoziv je još uvek bolji od e-maila. Ali dugoročno ipak ne može zameniti razgovor licem u lice, posebno kada je reč o razgovoru tokom kojeg se zajedničkim snagama postižu kreativna rešenja ili se rešavaju međusobne nesuglasice.”
IZVOR: DDL I FOTO: PEXELS
