Prirodni fenomen koji se javlja jednom u približno 100 godina – Solarna ili Sunčeva oluja mogla bi katastrofalno da utiče na tehnologiju na Zemlji i izazove takozvanu „internet apokalipsu“, navodi nova studija Univerziteta u Kaliforniji.
Navodeći primer koliko bi solarna oluja mogla da bude problematična za komunikacione sisteme na Zemlji, studija ističe da je isti taj fenomen otežao telefonsku komunikaciju u 19. i 20. veku.
„Najveći dokumentovani Sunčevi događaji desili su se 1859. i 1921. godine, mnogo pre pojave moderne tehnologije. Izazvali su velike nestanke struje i naneli značajnu štetu tadašnjoj komunikacionoj mreži – telegrafskoj mreži. Sunce je u poslednje tri decenije bilo u periodu niske aktivnosti iz koje polako izlazi. Pošto se ova niska faza Solarne aktivnosti poklopila sa brzim rastom tehnologije, imamo ograničeno razumevanje uticaja ovog fenomena na našu tehnologiju“, navodi se u studiji.
Istraživači su se takođe pozvali na jednu prethodnu studiju objavljenu novembra 2020. godine, koja je pokazala da bi sledeći ciklus mogao da bude najjači do sada.
U istraživanju se navodi da postoji veća koncentracija infrastrukturnih elemenata na većim geografskim širinama koji su pod i ujedno pod najvećim rizikom od Solarne oluje. Takođe, podmorski kablovi su ugroženiji od kopnenih, prvenstveno zbog veće dužine. Naučnici naglašavaju da će različiti regioni biti pogođeni u različitoj meri.
„SAD su pod većim rizikom od nestanka interneta nego Evropa. Iako Evropa jeste na osetljivoj lokaciji, otpornija je zbog većeg broja kraćih kablova. Azija ima relativno visoku otpornost, a Singapur deluje kao čvorište povezano sa nekoliko zemalja“, podvlače naučnici.
„Slično drugim prirodnim pojavama, poput zemljotresa i kolapsa zvezde u crnu rupu, Sunčevu oluju je izuzetno teško predvideti. Takođe, za razliku od zemljotresa, imamo ograničene podatke o intenzivnim Solarnim fenomenima koji utiču na Zemlju jer su oni ređi i teži za proučavanje“, objašnjava naučni tim.
Iako je nemoguće predvideti datum Solarnog događaja, naučnici su razvili nekoliko modela zasnovanih na prethodnim zapažanjima.
Procene učestalosti zasnovane na ograničenim podacima za direktni uticaj trenutno se kreću od 2,6 do 5,2 po veku. Postoji i nekoliko studija koje procenjuju verovatnoću pojave događaja po Karingtonovoj skali, prema kojoj se verovatnoća da će se ovaj fenomen dogoditi kreće između 1,6 i 12 odsto po deceniji.
Samo prekid koji traje nekoliko minuta može dovesti do velikih gubitaka u servisu provajdera i oštećenja u sajber sistemima.
„Poremećaj interneta na samo jedan dan u SAD može da donese ekonomski gubitak od 7 milijardi dolara“, smatraju istraživači.
Najgori mogući scenario bi bio da mreža ostane nefuncionalna danima ili čak mesecima – od nastanka interneta čovečanstvo još nije imalo iskustvo tog tipa.
„Guglovi centri sa podacima imaju bolju otpornost od Fejsbukovih“, ističu istraživači.
Ipak, veliki deo autonomnih sistema prisutan je na višim geografskim širinama, koji su pod većim rizikom.
Studija naglašava potrebu razmatranja rizika od Sunčevih oluja prilikom dizajniranja i implementacije aplikacija i programa, te poziva na bolju analizu otpornosti globalne mreže.
IZVOR: EURONEWS I FOTO: PIXABAY
