Nemačka je jedina zemlja EU bez opšteg ograničenja brzine na drumu – to mnogi vozači obožavaju. Ali, šta će biti posle izbora? Sve se glasnije zagovara ograničenje na 130 km/č na auto-putu, i na 30 km/č u gradovima…
Pitanje je Nemcima važno, i osetljivo, a partijska scena podeljena. Sve stranke u izbornim programima zauzimaju stav, i tu nema iznenađenja. Demohrišćani, Alternativa za Nemačku i liberali su protiv opšteg ograničenja brzine na auto-putu, dok su socijaldemokrate, zeleni i Levica za ograničenja – doduše, uz različitu granicu.
Kako Nemačku kroz mesec dana čekaju neizvesni izbori i, verovatno, komplikovani koalicioni pregovori, o ovom pitanju bi nanovo moglo da se raspravlja.
Malo zaštite klime
Jedan od argumenata je zaštita klime, jer se tokom sporije vožnje ne troši samo manje goriva, već se proizvodi i manje ugljen-dioksida. Međutim, kako naglašavaju protivnici ograničenja brzine, ne radi se o velikim uštedama.
Prema proračunima Savezne agencije za životnu sredinu, ograničenjem brzine na najviše 130 kilometara na sat bi se uštedelo 1,9 miliona tona CO2 – tek delić kada se zna da je prošle godine transport proizveo 146 miliona tona ugljen-dioksida.
POVEZANE VESTI
Čak i ako ove količine nisu dovoljne za rešavanje klimatske krize, Mirijam Dros iz Savezne agencije za životnu sredinu zagovara ograničenje brzine. „Nakon odluke Saveznog ustavnog suda o zaštiti klime, emisije se sada moraju smanjiti čak i brže nego što se na početku mislilo“, kaže ona. „Ograničenje brzine bi u dobroj meri moglo da doprinese jer bi delovalo odmah.“
Manje teških saobraćajnih nesreća?
Glavni argument je sigurnost. To je i jedan od razloga zašto se kandidatkinja Zelenih za kancelarsku funkciju Analena Berbok zalaže za ograničenje brzine.
Nemačko udruženje automobilske industrije ne veruje da bi to značilo manje nesreća. U jednoj aktuelnoj studiji se ističe: „Auto-putevi u Nemačkoj nisu samo najsigurniji putevi u zemlji. Oni čak iz godine u godinu postaju sve sigurniji. Od 2000. do 2020. godine, broj saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom na autoputevima opao je za gotovo dve trećine.“
Ovo udruženje to pripisuje poboljšanim sistemima asistencije za vozače. Ograničenje brzine, kažu, dovelo bi do većeg stresa i frustracije.
Zagovornici smanjenja brzine smatraju da bi, ukoliko bi svi vozili maksimalno 130 na sat, intenzitet saobraćaja mogao biti skladniji, a rizik od nesreća manji. Nemačko veće za sigurnost drumskog saobraćaja se ubraja među njih.
Član tog veća je i Kristofer Špering, hirurg-traumatolog na Univerzitetsko-medicinskom centru Getingena: „Šansa za preživljavanje znatno je veća pri manjoj brzini tokom sudara nego pri vrlo velikoj brzini.“
Magazin Špigel je izračunao da bi ograničenje brzine moglo da spreči oko 140 smrtnih slučajeva godišnje. Kako je u 2017. godini bilo 409 smrtnih slučajeva, to je više od trećine.
No, koliko bi konkretno bilo manje nesreća, teško je reći. U toj statistici mnogi drugi faktori igraju važnu ulogu, od intenziteta saobraćaja do vremenskih uslova, zbog čega i udruženje automobilske industrije podržava ograničenja brzine pomoću digitalnih saobraćajnih znakova, u zavisnosti od situacije na putu.
Većina Nemaca za ograničenje brzine
Nemačka je jedina država u EU koja ima deonice auto-puta bez ograničenja brzine. Na 70 odsto saobraćajnih trasa u zemlji nije trajno ograničena brzina vožnje. Neki se ne žele odreći slobode koja im omogućava brzu vožnju.
No, stvari su se polako menjale i danas većina Nemaca na to gleda drugačije, kao što je prošle godine pokazalo istraživanje: 59 posto ispitanika bilo je za ograničenje brzine na 130 na sat.
Prošle godine nije uspeo pokušaj Zelenih da uvede ograničenje – socijaldemokrate su glasale protiv kako bi zadržale mir u vladajućoj koaliciji sa demohrišćanima. Danas su i oni za 130 na sat.
Doduše, kandidat SPD Olaf Šolc striktno odbija da se u gradovima vozi samo 30 na sat, što traže Zeleni i Levica. Vozači u Nemačkoj će verovatno svedočiti burnim raspravama o ovoj temi nakon izbora.
IZVOR: RTS I FOTO: EPA
