Ekonomska kriza na Kubi se dramatično pogoršala – to su pokazali i nedavni masovni protesti.
Vlasti su zatražile pomoć od drugih zemalja. Neke države su odmah poslale pomoć, a SAD uvele nove sankcije.
Ekonomska kriza na Kubi – o tome se govori već dugi niz godina. Ali nedavno se situacija značajno pogoršala. Jedan od pokretača ovog pogoršanja je monetarna reforma sprovedena početkom 2021. kao i pandemija korone i s njom povezan krah turizma, objašnjava stručnjak za Kubu Ginter Majhold, zamenik direktora Fondacije za nauku i politiku (SVP) u Berlinu:
„Korona kriza je zasigurno bila kap koja je prelila čašu. Ljudi više nisu mogli da izdrže i to je sredinom jula dovelo do masovnih protesta“.
Čini se da je komunističko rukovodstvo ostrvske države proteste stavilo pod kontrolu – bar se trenutno ništa ne čuje o nastavku demonstracija. Mnogi učesnici protesta su uhapšeni, na ulicama je povećano prisustvo pripadnika obezbeđenja i ograničen pristup internetu.
Kuba tražila pomoć
Kriza je ostala – i očigledno je toliko teška da se Kuba obratila za pomoć drugim zemljama i Karitasu, humanitarnoj organizaciji Rimokatoličke crkve. Komunistička vlast Karitas više toleriše nego što ga ceni, ali – to je jedna od retkih nezavisnih organizacija na Kubi koja je tamo raširena po celoj zemlji.
„Kuba je inače veoma ponosna na dostignuća u zdravstvenom sektoru: Ima više lekara po stanovniku nego Nemačka, a sama Kuba je često pružala hitnu pomoć u medicini“, kaže Kilijan Linder, referent Karitasa za Kubu i smatra da to što vlada sada traži pomoć pokazuje koliko je situacija dramatična.
Zato Karitas želi da na Kubu avionom što pre transportuje zaštitne maske, odeću za medicinsko osoblje, respiratore, lekove i druge medicinske potrepštine.
Prva pomoć iz nekih manje-više prijateljskih država već je stigla: Rusija kaže da je poslala više od 88 tona humanitarne pomoći, uključujući hranu i maske.
Kina je isporučila 30 respiratora, a poslaće i drugo što je neophodno. Venecuela je krajem prošle nedelje brodovima isporučila hranu.
Meksički vojni brod sa hranom i kiseonikom uplovio je u luku Havane, a slede još dva. Kubanski ministar spoljne trgovine i stranih ulaganja Rodrigo Malmierka tom prilikom je pred kamerama rekao:
„Uvek ćemo biti zahvalni vladama i ljudima poput Meksika koji pokušavaju da na Kubu izvezu prijateljstvo i bratstvo koji nas vežu. A ne rat i nasilje.“
Ovo poslednje je verovatno bilo upućeno u pravcu SAD.
Bajden nastavlja Trampovu a ne Obaminu politiku prema Kubi
Jer: Vlada Sjedinjenih Dražava uvela je nove sankcije protiv karipske države – zbog suzbijanja protesta 11. i 12. jula. Na crnu listu stavila je sad i šefa kubanske policije Oskara Kalehasa Valkarkea i njegovog zamenika Edija Sijeru Ariasa.
Predsednik Bajden zapretio je da će uslediti dalji koraci „ako na Kubi ne dođe do drastičnih promena“.
Kada je ovaj pripadnik demokrata U SAD stupio na dužnost predsednika, mnogi su mislili da bi mogao da inicira povratak na kurs Obame. Napeti odnosi između SAD i Kube su se donekle poboljšali pod Obamom, ali je njegov naslednik Tramp postignuto poništio i uveo nove oštrie sankcije.
Ginter Majhold Bajdenovu restriktivnu politiku prema Kubi objašnjava ovako:
„On ne želi da otvori dodatni front protiv Trampovih birača i protiv kubanske zajednice u egzilu na Floridi, koja je važna grupa glasača u SAD.“
Pomoć – da umiri nezadovoljne?
Ali, i kubansko rukovodstvo je razočaralo one koji su nakon završetka ere braće Kastro nadali otvorenijoj politici. Raul Kastro je u aprilu odustao od vodeće funkcije u Komunističkoj partiji nakon što je 2018. već bio predao funkciju predsednika Miguelu Diasu-Kanelu.
Majhold sada vlasti na Kubi vidi u „sivoj zoni između represivnih akcija i pokušaja da se pomalo pomogne stanovništvu, na primer ukidanjem ograničenja za unošenje proizvoda prilikom povrtka iz inostranstva. Do decembra mogu da unose kofere hrane i lekova u zemlju“.
On kaže da je ovo, kao i distribucija besplatne pomoći na ulicama Kube, na kraju krajeva pokušaj da se prekinu protesti.
Majhold, međutim, sumnja da će ovaj plan uspeti: zato što, uglavnom mladi demonstranti, „doduše u školi jesu zadojeni Kastrovim revolucionarnim misticizam, ali njihovo životno iskustvo s tim nema veze. Oni sada očekuju da se nešto zaista promeni u njihovim životnim uslovima“.
A to je teško ostvarivo, barem ne dugoročno. Isporuke pomoći neće promeniti činjenicu da mnogi Kubanci nemaju dovoljno struje i hrane, a od početka pandemije – ni lekova.
Ako se ne obuzda korona – biće kritično
Kilijan Linder iz Karitasa smatra da mnogo zavisi od kampanje vakcinacije. Kuba je uspela da razvije dve sopstvene vakcine i dugo je imala mali broj obolelih.
Obe domaće vakacine „Abdala“ i „Soberana“ moraju se ubrizgati ukupno tri puta. Manje od četvrtine stanovništva je potpuno vakcinisano, a još 12 odsto delimično. Od kraja jula, sedmodnevna incidencija je iznad 500.
„S obzirom na nestašice, pitanje je u kojoj meri će narednih meseci funkcionisati proizvodnja vakcina i vakcinacija“, kaže Linder.
„Ako Kuba ne bude u stanju da obuzda koronu do kraja godine – biće kritično.“
