Restoran Balkan Treat Box iz Sent Luisa osvojio je Amerikance svojom interpretacijom bosanskih, turskih i grčkih klasika.
Sent Luis je grad u Misuriju poznat po bejzbol klubu Sent Luis Kardinals, Čaku Beriju, Sent Luis pici i ćevapima o kojima su pisali svetski poznati magazini. Ćevapi su redovna ponuda restorana Balkan Treat Box koji vodi bračni par Lorin i Edo Nalić.
„Nisam bila najuspješnija u školi, a kuvanje mi je uvek služilo kao neko iskupljenje roditeljima za nezgode u koje sam upadala. Majka mi je radila u restoranskoj kuhinji, tako da sam se od malih nogu prilično dobro snalazila u kuhinji. Često sam znala da pripremim večeru, prigušim svetla, ukrasim sto, samo kako bih izbjegla nevolje kod kuće, što mi je često polazilo za rukom“, prisetila se Lorin prvih susreta sa kuvanjem i navodi da je zbog toga „logično bilo da pođe majčinim stopama i ostane u ugostiteljstvu“.
Lorin je tako radila u više restorana, a jedno vreme se bavila i distribucijom namirnica za restorane. „Moj tadašnji šef zakazao je sastanak u restoranu u ulici Taft. Bio je to mali lokal, vrlo mračan i zadimljen. Bio je poluprazan, a ljudi su pričali i pušili. Sećam se kao danas da sam u tom mraku videla Edu, mog sadašnjeg supruga, i ni danas ne mogu da objasnim tu gotovo električnu silu koja nas je privukla, ali nakon sastanka sve što sam prokomentarisala svom šefu, bilo je: Vau! Jesi li ti video tog tipa?“
Edo Nalić se posle rata preselio se u Sarajevo, a zatim 2004. otišao u Ameriku. Budući da je uspeo da dobije samo turističku vizu, morao je da nađe način da ostane u Misuriju. Godinu dana posle susreta sa Lorin, dobio je obaveštenje o deportaciji.
„Ne moram da vam kažem koliko me je ta vest potresla. U prvih godinu dana uspostavili smo odnos bliskog prijateljstva, ali nisam željela da ode, i tako smo se venčali u tajnosti. U početku nismo hteli da kažemo ni najbližima, ali na kraju je sve dobro ispalo, i već 14 godina smo u srećnom braku“, ispričala je Lorin.
U decembru 2016. godine otvorili su Balkan Treat Box, koji je u početku funkcionisao kao restoran na točkovima.
„Odlučili smo da pripremamo sarajevske ćevape. Koristimo samo junetinu, a od začina so i biber. Najvažnije je imati strpljenja, i mi smesu puštamo da odstoji tri dana pre nego što je termički obradimo. Ćevape uvek pečemo na roštilju na drva. Osim toga, i kajmak i somun pravimo sami, a ćevape služimo, naravno, uz malo luka“, kaže Edo Nalić.
Iako su ćevapi daleko najprodavanije jelo na meniju, u njihovoj ponudi su i razna jela koja su interpretacija bosanskih, turskih pa i grčkih klasika. Vrlo popularna je i turska pita, vrsta pogače punjene mlevenim mesom, kupusom, ajvarom, kajmakom i sirom. Zatim patlidžan i pljeskavica u somunu s prilozima, šopska salata i sutijaš.
Iako se ceo život „vrti“ u kuhinji, Lorin je poželela da se dodatno edukuje i iskusi bosansku kuhinju pa je sa mužem otputovala u Bosnu.
„Teško mi je da saberem emocije koje vezujem za to putovanje. Toliko mi se svidela kuhinja i gostoljubivost ljudi da ponekad imam osećaj kao da tamo pripadam. Probala sam i banjalučke i travničke ćevape, ali ipak smo se odlučili za sarajevske zbog Edina porekla. Tada sam prvi put upoznala Edinu porodicu i naučila da pravim pitu, sarmu, punjene paprike, musaku, ma samo recite što želite!“, ispričala je Lorin.
Kaže i da, iako je brzo usavršila pripremu bosanskih klasika, ipak smatra da nikad neće kuvati tako dobro kao Edina mama Zehta.
Kako su stanovnici Misurija prigrlili ćevape? Nalićevi su jednoglasni u mišljenju da je takav tip kuhinje vrlo blizak gostima. Cene su niske do srednje visoke. Tako ćete pljeskavicu u somunu platiti $13, šopsku salatu $6, a ćevape $12 za veliku porciju i upola manje za malu. Dodaju kako imaju sjajnog mesara, a kajmak nikad nisu ni pokušali da kupe, već uvek gostima nude svoj. Iako su ćevapi jelo koje ih najbolje predstavlja, ističu kako Balkan Treat Box nisu samo ćevapi, i kako su ponosni i na druga spomenuta jela.
U vreme globalne pandemije, posao im je stagnirao, i u pet radnih dana prodaju oko 400 porcija. Jedno od najvažnijih priznanja u karijeri im je plasman u polufinale nagrade „James Beard“. Zašto su toliko posebni? Nalići smatraju da mušterijama nude jednostavnu i ukusnu hranu, a ulaskom u njihov restoran ulazite u njihov dom.
IZVOR: KURIR I FOTO: TWITTER
