Kako se spasiti od nekoga ko previše priča? Možda ta osoba sedi blizu vas na poslu. Možda je reč o vašem daljem rođaku, osobi s kojom ste izašli po prvi put ili osobi koja sedi pored vas u vozilu koje se izgleda apsolutno ne kreće.
Većina nas se nekada susrela sa nekom kompulsivnom osobom koja mnogo priča: to je osoba koja dominira svim raspravama svojim beznačajnim brbljanjem i uporno ne shvata ili se pravi da ne shvata i ignoriše da njihovi slušaoci pokušavaju da se izvuku iz toga.
Kada se nađete u takvoj situaciji prilično je primamljivo verovati da su ti brbljivci sebični egoisti.
Pa ipak, neretko je zapravo potpuno suprotno.
Istraživanja su pokazala da je prekomerno pričanje često znak anksioznosti, poremećaja nedostatka pažnje, pripadanje spektru autizma ili kompulsivno ponašanje slično prekomernoj kupovini ili radu.
POVEZANE VESTI
Studije sprovedene 1990-tih godina su otkrile da otprilike svaka dvadeseta osoba priča previše. Međutim, to nikako ne znači da morate da budete tu i trpite to. Evo šta možete uraditi:
Odmerite brbljivca i adekvatno presecite monolog
O kakvom brbljivcu je reč? Ako se osoba bavi beskrajnom samopromocijom možda je zaista pravi narcis (što i nije tako retko).
Međutim, razmotrite i šanse za to da je vaš sagovornik društveno nesnalažljiv i da samo mnogo priča. Psihološkinja iz Njujorka Taj Taširo objašnjava:
„Neki društveno nesnalažljivi ljudi mogu besprekidno govoriti o temama o kojima su strastveni. Opsesivno su zainteresovani za nešto i uglavnom ne primećuju suptilne znakove ljudi oko sebe. Druga osoba se počne lagano povlačiti, fizički naginjati ka nazad, ali oni to prosto ne registruju. Oni su kao vozilo koje ubrzava i kome kočnice ne rade.“
„U svakom slučaju, prekinite ih što ranije i posmatrajte reakciju. Ako to ne urodi plodom, prekinite ih ponovo“, poručuje Debora Tanen, profesorka lingvistike na univerzitetu Džordžtaun u autorka nekoliko knjiga o značenju u našim obrascima govora.
Ako sumnjate na to da se radi o narcisu, bežite
Ako ne shvate vašu poruku možda je reč o narcisu, a u tom slučaju niste na strašnom gubitku. Izvucite se iz tog razgovora kako znate i umete.
Možete, na primer, reći da očekujete važan ili privatni telefonski poziv ili da morate otići pozdraviti nekoga.
Ako je reč o društveno neprilagođenoj osobi, pokušajte da im pomognete
Možete reći: „To se čini vrlo zanimljivo. Da vidim mogu li sumirati šta si rekao“.
Tako im date direktnu povratnu informaciju i pokazujete da ste ih aktivno slušali. Potom vratite fokus na sebe tako što ćete podeliti neko slično iskustvo ili detaljnije prokomentarisati njihovu priču.
Nemojte ništa pretpostavljati: Uopšte, dr Tanen sugeriše da ne donosimo ishitrene zaključke.
„Pokušajte otkriti uzrok te frustrirajuće dinamike. Sve o čemu smo govorili zavisi i od kulture iz koje osoba dolazi, recimo dugačke pauze između smene sagovornika. Može imati veze sa religijom, nacionalnošću, etničkom grupom ili prosto različitim idejama o tome kako voditi razgovor, a ne nužno patologijom ili lošim namerama.“
Za primer navodi par iz različitih delova Amerike. Kada su izašli prvi put on je uporno pričao, što i nije ostavljalo naročito pozitivan utisak na nju, dok u jednom momentu on nije rekao:
„Dobro, možeš li mi malo pomoći ?“Objasnio je da je on stalno pričao jer je prosto to znao da radi i pokušavao je održati razgovor. Sa druge strane, ona je uporno iščekivala da joj postavi neko pitanje i tako iskaže svoj interes. Taj par je sada u srećnom braku.
Šaljite suptilne signale: Ponekad je brbljivac osoba koju ne možete baš tako lako prekinuti, recimo vaš šef ili tazbina.
Pokušajte razgovor skrenuti u neku drugu stranu ili napraviti pauzu („Zanimljivo. Treba mi neko vreme da razmislim o tome.“) Takođe možete pokušati poslati svoju poruku subliminalnim signalima.
„Odgovarajte mirno i polako, glasom kakav bi koristili instruktori joge, dišite duboko i posmatrajte kako će to uticati na vaše sagovornike“, kaže Linda Mekroski, profesorka komunikacija na državnom unverzitetu Kalifornije.
„Fizički se odmaknite od osobe, izbegavajte kontakt očima i nemojte ih dodirivati. Kao poslednju opciju pogledajte na sat ili na telefon.“
Ako morate, odredite granice: Ako vaš saputnik na dugačkom putovanju želi da vama podeli svoju životnu priču koja vas ne zanima pokušajte sa prevencijom.
„Odmah im direktno recite da možete razgovarati neko vreme, ali onda morate malo odmarati ili čitati“, savetuje dr Taširo.
„Recite im da ćete morati promeniti fokus. Možda ćete se činiti bezobrazni, ali to je neverovatno razumno. Prema mom iskustvu, ljudi to uglavnom dobro prime.“
Znajte kada da ih direktno prekinete: Nećete uvek moći da zaustavite brbljivca.
Dr Mekroski primećuje da kompulsivno pričanje ume biti vrlo duboko usađeno u osobu.
Dugoročniji odnosi su još zahtevniji nego samo kratki susreti. Pre nekoliko godina Džej Overbaj je počeo primećivati nešto u razgovorima sa svojom novom drugaricom. Skoro svaki put bi se komunikacija svela na dugački monolog. Kad god bi je on pokušao prekinuti i reći nešto, ona bi se ubacila i nastavila pričati.
Overbaj je vremenom predložio signal: kao znak da i on hoće nešto da kaže povukao bi uho. Ona je pristala da pokušaju. Međutim, nije prošlo mnogo pre nego što je shvatio da ni to ne funkcioniše i da kvalitet njihovog odnosa nije na nivou u koji je on želeo. Ubrzo su se prestali družiti.
Kada ste vi taj brbljivac
Šta da radite kada sumnjate da ste vi osoba koja ne može zatvoriti usta?
Ukoliko govorite engleski možete da popunite test koji je kreirao pokojni otac dr Mekroski, Džejms Mekroski. Kroz šalu je rekla da sumnja da je njen otac radio na tom testu upravo zbog nje.
Ljudi nisu nužno nesvesni činjenice da previše pričaju, ali da možda ne shvataju koliko je to uvredljivo ljudima oko njih.
Ako otkrijete da ste brbljivi razmislite o sledećim taktikama:
– Svesno i pažljivo pristupite interakcijama s ljudima: Obratite pažnju na sopstveno ponašanje. Iako vi osoba koja voli da priča, recite sebi da to vole i drugi. Za svaku rečenicu koju vi izgovorite pustite i drugoj osobi da nešto kaže. Vodite računa o signalima koji sugerišu na to da vaš sagovornik želi reč.
– Razmislite o razgovorima koje ste nedavno vodili: Prevrtite po glavi prethodne razgovore. Koliko ste vi pričali? Da li je razmera bila poštena?
– Postavite ciljeve za buduće razgovore: Polako brojanje do sedam nakon što dovršite misao će vam pokazati da li vaš sagovornik želi da nešto kaže. Imajte na umu da ljudi više vole ljude koji im postavljaju dodatna pitanja u toku razgovora.
„Uz trud i vežbu, zaista može da se smanji priča, možete naučiti da govorite manje“, uporna je dr Mekroski, pozivajući se na sopstveno iskustvo.
„Zaista sam primetila promene u mom sopstvenom pričanju. Obuzdavam se. I vi to možete. Ponekad imam osećaj da ću pući dok dočekam da neko drugi nešto kaže, ali znam da je važno da i drugim ljudima dam priliku da podele svoje misli.“
