Majami Bič je, kao poznati borac protiv klimatskih promena, postao i svetski lider u ublažavanju posledica porasta nivoa mora. Kako bi očuvao životnu sredinu i pokušao da ohladi svoje stanovnike i posetioce, suptropski grad Florida seče svoje poznate lepršave palme u potrazi za senovitijim alternativama.
Službenici su započeli 30-godišnji plan smanjenja postotka palmi u gradu na samo četvrtinu sadašnjeg broja do 2050. godine, navodi „Majami Herald“. Trenutno palme čine više od 55 odsto od 48.900 gradskih stabala.
Smanjenje je potrebno, kažu novine, kako bi se smanjilo zagrevanje urbanih područja i poboljšao kvalitet vazduha, a oko 1.000 palmi ukloniće se u narednim nedeljama u sklopu već zakazanih građevinskih projekata.
Elizabet Viton, direktorka za životnu sredinu za Majami Bič, rekla je da ne postoji plan za masovno rušenje palmi, koje su generacijama bile zaštitni znak grada i krasile razglednice i putničke brošure sa prikazima Majamija.
Umesto toga, procentualni pad palmi uglavnom će se postići sadnjom oko 1.300 novih stabala umesto palmi tokom sledeće dve decenije, što bi, kako je rekla, učinilo grad „prohodnijim i ugodnijim“.
„Proširivanje zasenjenih područja poboljšaće gradski brend i kvalitet života“, napisala je Viton u mejlu Heraldu. „Palme će i dalje biti žarišna tačka na gradskim ulicama, zelenim površinama i parkovima.“
Prema urbanističkom planu urbanog šumarstva koji je deo inicijative u Majami Biču za borbu protiv klimatske krize, samo oko 17 odsto gradske površine od 15,2 kvadratnih kilometara, ima krošnje drveća.
Plan detaljno opisuje ekološku korist sadnje drveća sa velikim krošnjama, uključujući vrste poput hrasta, jasena, bresta i platana, umesto palmi. Na primer, živo hrastovo drvo prečnika 40 centimetara uklonilo bi iz atmosfere 230 kilograma ugljen dioksida, pola litre štetnog ozona i od isparavanja sačuvalo 725 litara kiše godišnje.
Suprotno tome, autohtona palma iz roda sabal palmetto istih dimenzija, apsorbirala bi samo 1,22 kilograma ugljen dioksida, 50 mililitara ozona i sačuvala 306 litara kiše.
„Dokazano je da su stabla jedan od najučinkovitijih alata za ublažavanje učinaka klimatskih promena“, navodi se u planu koji su izradili urbani i pejzažni stručnjaci u saradnji sa šumarskom službom na Floridi.
„Palme su, iako ikonični deo krajolika Majami Biča, prerasle u glavnu komponentu gradskog biljnog pokrova. Opšte smernice za raznolikost vrsta navode da nijedna biljna vrsta ne bi trebalo da čini više od 30 odsto populacije stabala u gradu.“
IZVOR: KURIR.RS I FOTO: UNSPLASH
