Ubrzano lupanje srca, „leptirići“ u stomaku, stezanje u grudima i osećaj da nešto nije u redu predstavljaju uobičajene telesne reakcije na strah i anksioznost. Iako emocije nastaju u mozgu, ostatak tela izvršava njegove naredbe, objašnjava psihijatar i neurolog Arash Javanbakht sa Wayne State University.
Kada osoba proceni da postoji opasnost, ključnu ulogu ima amigdala, mali deo mozga koji brzo određuje emocionalni značaj situacije. Ona može pokrenuti reakciju i pre nego što osoba svesno proceni da li je zaista ugrožena.
Hippocampus pomaže da se opasnost postavi u pravi kontekst. Na primer, lav može izazvati strah, ali mozak različito reaguje kada se životinja nalazi u zoološkom vrtu i kada je u prirodi. Prefrontal cortex učestvuje u logičkoj proceni i može smiriti reakciju kada shvatimo da neposredne opasnosti nema.
Ako mozak zaključi da je pretnja stvarna, aktivira se reakcija „bori se ili beži“. Sympathetic nervous system podstiče lučenje adrenalina, ubrzava rad srca i disanje, širi disajne puteve i priprema mišiće za brzu akciju.
Istovremeno se usporava varenje i smanjuje dotok krvi u stomak, jer telo energiju preusmerava ka srcu, mozgu i mišićima. Zbog toga se mogu pojaviti mučnina, nelagodnost ili stezanje u stomaku.
Problem nastaje kada telesne senzacije dodatno uplaše osobu. Ubrzan puls ili otežano disanje mogu biti protumačeni kao znak ozbiljne opasnosti, što stvara začarani krug sve jače anksioznosti.
Strah, dakle, počinje u mozgu, ali se oseća u celom telu.
IZVOR: INDEPENDENT I FOTO: CHAT GPT
