Odluke centralnih banaka, privredni rast i stanje na tržištu kapitala utiču na investicione odluke građana. Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
Nekretnine su i dalje među najpoželjnijim oblicima ulaganja, a tržište beleži rekordne rezultate. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, tržište nekretnina je u 2025. nastavilo da raste, uz rekordnu vrednost prometa od 8,1 milijardu evra. Tokom 2024. godine završeno je više od 35.000 stanova, najviše u poslednjoj deceniji.
„Tržište je prilično stabilno, nemamo jak rast kao što smo imali u prethodnim godinama, rekao bih da je nešto normalno, nešto sa čim se naši investitori do sada nisu često susretali. U prethodnim godinama smo imali jak rast, čak i dvocifreni rast godišnje, sada je dosta mirnija situacija. Tako da nije loše, ali nije ni dobro kao što je bilo“, kaže Nebojša Nešovanović, direktor za procene nekretnina.
Kupci i investitori pažljivo analiziraju globalna kretanja, čiji se uticaji sve više prelivaju i na tržište Srbije.
„Sada idu tržišta u potpuno drugom pravcu – umesto smanjivanja kamatnih stopa, imamo ponovo povećanje kamatnih stopa. Sve je manje raspoloživog novca u bankama i banke su sve manje raspoložene da investiraju projekte, i ako ih finansiraju to skuplje naplaćuju, što dobar deo projekata dovodi u zonu da nisu toliko isplativi i projekti polako staju. Slično je i sa kupovinama“, objašnjava Nešovanović.
Uprkos sporijem rastu tržišta, značajnijeg pada cena za sada nema. Jedan od razloga je to što se nekretnine u Srbiji i dalje posmatraju kao siguran način za očuvanje kapitala.
„Novce ko god dobije iz prodaje nekretnine, uvek vraća u nekretnine. To je dodatni, da kažem, krug ljudi koji tu cenu drži stabilnom i u perspektivi sve većom i većom“, poručuje Dušan Uzelac, ekspert za nekretnine.
Istovremeno, tržište više nije rezervisano samo za kupce koji mogu da priušte čitav stan, pa se pojavljuju i modeli ulaganja sa znatno nižim početnim iznosima.
„Model investiranja u jedan kvadrat je model investiranja u biznis proizvodnju tog kvadrata i to je ono što je novina na ovim prostorima. Vi tu faktički učestvujete u proizvodnom delu, gde se novac koji investirate koristi da se proizvod proizvede i proda na tržištu. Samim tim je, upravo ono što je najbitnije, zaštićen od eventualnog gubitka. Nekretnine su jedina stvar u koju možete da investirate, a da ne može da nestane“, naglašava Uzelac.
Dok potražnja za nekretninama ne jenjava, stručnjaci smatraju da tržište ne bi smelo da bude prepušteno isključivo ekonomskim kretanjima i interesima investitora.
„Ako nešto suštinski ne promenimo na tržištu, kvadrat će nastaviti da raste u skladu sa inflacijom i prilivom novca i sa rastom naše ekonomije. To nije dobro i to bi trebalo da menjamo“, poručuje Nešovanović.
Kvadrat je i dalje najtraženija valuta domaćeg tržišta nekretnina. I dok se pravila menjaju pod uticajem ekonomije i globalnih kretanja, interesovanje za ulaganje u stanove za sada ne pokazuje znakove slabljenja.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
