Sve veći broj Amerikanaca kasni sa otplatom dugova po kreditnim karticama, što je podstaklo zabrinutost ekonomista i otvorilo pitanje da li se Sjedinjene Američke Države ponovo približavaju scenariju sličnom finansijskoj krizi iz 2008. godine.
Prema podacima Federal Reserve Bank of New York, čak 13 odsto ukupnog duga po kreditnim karticama bilo je najmanje 90 dana u kašnjenju tokom prvog kvartala 2026. godine. To je najviši nivo zabeležen još od 2011. godine, kada se američka ekonomija oporavljala od posledica Velike recesije.
Dug Amerikanaca dostigao $1,25 biliona
Ukupan dug po kreditnim karticama u SAD dostigao je približno $1,25 biliona, što je blizu istorijskog maksimuma. Stručnjaci ističu da problem nije toliko u novim dužnicima, već u tome što građani koji su već imali finansijske probleme sve teže izlaze iz dugova.
Ekonomistkinja Grace Zwemmer iz kompanije Oxford Economics upozorava da se kod određenog dela stanovništva primećuje sve veća finansijska ranjivost.
„Ne radi se o tome da veliki broj novih potrošača kasni sa uplatama, već da oni koji već imaju problem sa dugovima upadaju u još dublju finansijsku krizu“, navela je Zwemmer.
Inflacija i visoke kamate povećale pritisak
Glavni uzrok rasta zaduženosti leži u snažnom rastu inflacije nakon pandemije. Tokom 2022. i 2023. godine mnogi Amerikanci koristili su kreditne kartice kako bi pokrili svakodnevne troškove života.
Situaciju su dodatno pogoršale visoke kamatne stope. Prosečna kamata na kreditne kartice porasla je sa 14,6 odsto početkom 2022. godine na čak 21,8 odsto tokom 2024. godine. Tokom 2026. godine prosečna kamata i dalje iznosi oko 21 odsto.
Prema podacima sajta WalletHub, prosečno američko domaćinstvo trenutno duguje oko $11.169 po kreditnim karticama.
Da li je ovo nova kriza poput 2008?
Iako brojke zabrinjavaju, većina ekonomskih stručnjaka smatra da trenutna situacija nije identična onoj koja je dovela do finanskog sloma 2008. godine.
Za razliku od tadašnje krize izazvane kolapsom tržišta nekretnina, današnji problemi uglavnom su povezani sa potrošačkim dugovima i visokim troškovima zaduživanja.
Osnivač i direktor WalletHub-a Odysseas Papadimitriou smatra da postoji razlog za oprez, ali ne i za paniku.
„Nalazimo se na zabrinjavajućem putu, ali situacija nije ni približno toliko ozbiljna kao pred Veliku recesiju“, izjavio je Papadimitriou.
Dodatno ohrabrenje predstavlja činjenica da približno polovina vlasnika kreditnih kartica i dalje redovno izmiruje obaveze i ne plaća kamate.
Problemi se šire i na auto-kredite
Pored kreditnih kartica, rastu i problemi sa otplatom auto-kredita. Udeo zajmova za automobile koji kasne više od 90 dana dostigao je rekordnih 5,6 odsto tokom 2026. godine.
Razlog su visoke cene vozila i skuplji krediti, zbog čega su građani prinuđeni da uzimaju veće zajmove na duži vremenski period.
Iako ekonomski pokazatelji upozoravaju na rastući finansijski pritisak na američka domaćinstva, stručnjaci za sada ne vide sistemski rizik koji bi mogao izazvati novu ekonomsku krizu razmera one iz 2008. godine. Međutim, ukoliko inflacija i kamatne stope ostanu visoke, finansijski problemi miliona Amerikanaca mogli bi dodatno da se prodube.
IZVOR: FINANCIAL EXPRESS I FOTO: UNSPLASH
