Narodna banka Srbije se od 13. marta nalazi u registru SEPA Evropskog platnog saveta, čime je i formalno potvrđena usklađenost srpskog sistema sa evropskim standardima. Operacionalizacija plaćanja unutar ove šeme počinje 5. maja, što će građanima i privredi omogućiti da transakcije u evrima izvršavaju znatno brže i uz manje troškove.
Srbija je postala 41. članica Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a puna primena novih pravila donosi suštinske promene u načinu na koji se novac prenosi preko granice.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Mijušković istakao je da je ovo ključni korak u ekonomskoj integraciji Srbije sa Evropskom unijom.
„Ono što je suštinski ideja kod SEPA jeste da se briše određena vrsta razlike između domaćih i međunarodnih plaćanja u evrima. Postojale su određene prekogranične transakcije koje su uključivale veći broj posredničkih banaka i to je na neki način povećavalo i troškove, ali i vreme da se transakcija realizuje“, objasnio je profesor Mijušković.
Glavna prednost za građane biće brzina i povoljniji uslovi prilikom slanja i prijema novca, uključujući i porodične doznake. Umesto dosadašnjeg čekanja od nekoliko dana, novac će se prenositi u roku od jednog radnog dana.
POVEZANE VESTI
„Ako roditelj iz Srbije šalje novac studentu u Beču, menja se visina provizije i brzina dostupnosti sredstava. Ako je transakcija realizovana u ponedeljak, novac će kod običnog SEPA plaćanja biti na računu u utorak, a kod instant plaćanja kroz par minuta, odnosno svega nekoliko sekundi. Ušteda se ostvaruje i za onog ko šalje i za onog ko prima novac“, naveo je profesor, uz napomenu da za ovaj sistem nije neophodno da evro bude zvanična valuta države, što potvrđuje primer Švedske.
Za domaću privredu, SEPA znači veću likvidnost i efikasnije upravljanje novčanim tokovima. Firme će robu koju prodaju u inostranstvu moći da naplaćuju znatno brže, što smanjuje potrebu za dodatnim zaduživanjem i složenim bankarskim aranžmanima.
„Smanjenje operativnog rizika i troškova poslovanja direktno povećava konkurentnost naših firmi na evropskom tržištu. Takođe, ovo je snažan signal stranim investitorima. Članstvo u SEPA šalje poruku o stabilnosti i integraciji sa evropskim finansijskim tržištem, što investitorima čini okolnosti poznatim“, naglasio je Mijušković.
Iako sistem donosi brojne prednosti kroz razvoj digitalnih tehnologija, profesor Mijušković napominje da postoje i standardni rizici svojstveni modernim plaćanjima.
„Postoje sajber bezbednosne pretnje i potreba za prilagođavanjem korisnika, ali ti izazovi nisu atipični i mogu se uspešno kontrolisati. Ključno je odgovorno i mudro korišćenje tehnologija uz poštovanje protokola kako bi transakcije bile bezbedno dopremljene“, ističe Mijušković.
Većina poslovnih banaka u Srbiji nalazi se u završnoj fazi tehničkog prilagođavanja. Prve transakcije se očekuju odmah nakon 5. maja, dok se puna integracija celog finansijskog tržišta planira u narednim mesecima.
Prema rečima profesora Mijuškovića, ekonomski efekti će biti višestruki, s obzirom na to da je Evropska unija najveći spoljnotrgovinski partner Srbije.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN/PEXESL
